Активности

Света Литургија 10. јун 2018.

Друга недеља по Духовима

У ову, другу недељу по Духовима, на Светој Литургији слушамо еванђелско зачало о позивању првих апостола (Мт. 4:18-23).

Спаситељ је своју проповед започео у крајевима Завулоновим и Нефталимовим (Мт. 4:13). То су имена старозаветних племена која су насељавала крајеве Галилеје, која се налазила северно од Јудеје и Самарије. У овим крајевима, поред јеврејског становништва, живели су и многобошци. Сама чињеница да Исус започиње своју проповед у овим крајевима упућује на то да ће његово учење бити универзално – намењено свим људима, а не само старозаветном израиљском народу. Еванђелист Матеј то потврђује и препознаје као остварење старозаветног пророштва из књиге пророка Исаије: „Земља Завулонова и земља Нефталимова … Галилеја незнабожачка, народ који седи у тами виде светлост велику и онима који седе у сенци смрти, светлост засија. (Ис. 8:23-9:1)“

Управо у тим крајевима са мешовитим становништвом – у градићу Капернауму, на обали Галилејског мора, односно Галилејског језера, које се због своје величине назива морем, настанио се Исус и проповедао је о покајању и доласку Царства Божијег.

У данашњем еванђељу слушамо како су прости и неуки галилејски рибари постали апостоли и ученици Господњи. Еванђеље нам говори како је Исус ишао покрај Галилејског мора и како је видео Симона званог Петар и Андреја, његовог брата, где бацају мреже у море, јер су били рибари. Спаситељ их позива једноставним позивом: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи!“ Ово је била јасна метафора призвања простодушних рибара, обичних људи који су се бавили тешким свакодневним пословима у једну нову службу, у призвање ученика Господњих. Бити апостол значи бити посланик, ученик, онај који говори у име свог Учитеља и који његово дело обзнањује људима.

У том смислу, апостоли су они који објављују вољу Божију откривену људима у Господу Исусу Христу – Сину Божијем који је постао један од нас људи, да бисмо ми људи постали синови Божији по дару Божијем, по благодати Божијој.

Такође, поред Петра и Андреја, за Исусом полазе и друга два брата рибара, Јаков и Јован – синови Зеведејеви. На основу овог еванђелског одељка може се помислити да су апостоли одједном све оставили и напрасно пошли за Спаситељем. Међутим, треба имати на уму да се у предходном одељку говори о томе како је Исус већ проповедао о Царству Божијем у крајевима Галилеје (Мт. 4:17) и да су апостоли сигурно имали прилике да чују Његову проповед и виде Његова чуда. Оно што еванђелист Матеј жели да нам нагласи у данашњем еванђељу јесте да су апостоли заправо били чврсти, одлучни и непоколебиви у својој одлуци да пођу за Исусом. То је важно и због тога што само биће Цркве подразумева апостолство. Ми верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Дакле, природа Цркве је апостолска.То значи да Црква подразумева мисију у овом свету, проповед о покајању и доласку Царства Божијег. Данашње еванђеље завршава се обавештењем о Исусовој проповеди о Царству Божијем по свој Галилеји, проповеди коју су прихватили и ширили и сами Свети апостоли као Његови ученици.

То апостолско дело, мисију и проповед, наставља до дана данашњег читава Црква Божија. У том, мисионарском делу Цркве, свима нам је потребна апостолска посвећеност, одлучност и чврстина вере. Свако од нас крштених и миропомазаних чланова Цркве – благословеног Царства Оца и Сина и Духа Светога, позван је и призван да овом свету, који у злу и греху лежи, благовести радост Васкрсења Христовог као догађаја који представља почетак свеопштег васкрсења мртвих и као догађаја који уводи реалност Царства Божијег у историју. Амин.

КЛИКНИ ОВДЕ ДА ПОСТАВИШ КОМЕНТАР

ПОСТАВИ КОМЕНТАР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

To Top