Активности

БЛАЖЕНСТВА-ЧИСТОТА СРЦА

БЛАЖЕНСТВА-ЧИСТОТА СРЦА

 

Врлине смиреноумља и понизности јесу почетни степен нашег духовног живота. Смирен човек поседује свест о огреховљености људског рода и о сопственим сагрешењима. Такав човек у покајном плачу задобија  врлину кротости. Кротак човек је гладан и жедан божанске правде, коју очекује и којој се нада о доласку славе Царства Божијег. Глад и жеђ за правдом Царства Божијег води човека ка следећој степеници духовног живота верних, ка врлини милости и милосрђа. Милосрђе подразумева са једне стране, спремност да утешимо другог и да, са друге стране, на делатан и  конкретан начин, помогнемо гладнима, сиромасима и потребитима уопште и да тако, већ сада и овде, пројавимо божански, љубавни начин живота који ће представљати  наш начин постојања у будућем Царству Божијем.

„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“ (Мт.5,8). После врлине милости и милосрђа, долази следећа степеница духовног живота сваког хришћанина, чистота срца.  Наиме, бити чист срцем може бити само онај човек који је претходно стекао врлине смиреноумља, понизности, кротости и милосрђа. Човек  чистог срца јесте онај човек чије срце је слободно од грешних намера, себичних интереса и жеља. Човек чистог срца је слободан од свега што помрачује и заслепљује људски ум и што му онемогућава да јасно види истину о свим стварима. Човек чистог срца у светлости Божијој, а не у тами  сопствених страсти и себичности, сагледава читав свет. На једном каснијем месту, у Беседи на Гори, Спаситељ поучава да су људи чистог срца, заправо они људи чије су духовне очи здраве: „Светиљка телу је око. Ако око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје буде покварено, све ће твоје тело бити тамно“ (Мт.6,22-23).

Чистота срца подразумева посвећеност енергија-страсти целокупног свог бића Богу. На један поетски и Богом надахнут начин, псалмопојац Давид то исказује речима: „Господ је светлост моја и спасење моје, кога да се бојим? Срце моје говори пред Тобом што си рекао:“Тражите лице моје“. Тражим лице Твоје Господе, немој одвратити од мене лице своје“( Пс.26-27). Дакле, тражити само једно, хтети само једно, желети само једно, а то је лице Господње, јесте заправо, чистота срца.

Управо зато, Пресвета Богородица је образац чистоте људског срца. Она је „пречиста“, не само због своје телесне чистоте и невиности, већ и због свог духовно здравог стања, због своје потпуне посвећености Богу. Њено срце је било чисто, ум здрав, а душа сва у величању Бога и Божијег дела спасења. Њено тело је представљало Божији духовни храм. Сам Господ је наградио њену смиреност, послушност-посвећеност и понизност и учинио је да је блаженом називају сви нараштаји.

У Предању Цркве, чистота срца је предуслов за истинско сједињење са Богом. Када се човеково срце очисти од свег зла, оно природно сија Божијом светлошћу, јер тада Бог обитава у души човековој. Свети Григорије Ниски, у једној од својих беседа о блаженствима, поучава нас о томе: „Човеку који прочисти око своје душе, одмах ће се приказати Бог…то је исто оно чему учаше  Христос када каза да је „Царство Божије унутра, у вама“. Ово нас учи да ће човек, који очисти своје срце од сваког страсног порива, видети слику божанске природе у сопстеној лепоти… Морате, дакле, врлинским животом спрати прљавштину која је прионула за ваше срце, попут малтера и тада ће ваша божанска лепота опет заблистати“. Наравно, ове речи светог Григорија Ниског треба увек посматрати у контексту оваплоћења Христовог, сједињења божанске и људске природе у Личности Сина Божијег, сједињења које је омогућило створеној људској природи усиновљење, односно да  благодаћу Божијом, даром Божијим, постоји на вечни, бесмртни и божански начин, на начин Сина Божијег.

 

 

КЛИКНИ ОВДЕ ДА ПОСТАВИШ КОМЕНТАР

ПОСТАВИ КОМЕНТАР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

To Top