Активности

БЛАЖЕНСТВА-КРОТОСТ

БЛАЖЕНСТВА-КРОТОСТ

 

„Блажени кротки, јер ће наследити земљу“ (Мт.5,5). Као што смо већ раније нагласили, блаженства представљају својеврсне степенице духовног живота сваког хришћанина. У том смислу, видели смо да су врлине смиреноумља и понизности почетни степен нашег духовног живота, нашег заједничарења са Богом. Смирење порађа у човеку плач над сопственим сагрешењима као и над огреховљеношћу и одвојеношћу целокупног људског рода од Бога. У човеку који  у покајном плачу сагледава отуђеност од Бога, како сопствену, тако и света који га окружује, рађа се врлина кротости. Кротост представља  суштински важну особину једне духовне особе.

Господ Исус Христос назива блаженима оне који су кротки и каже да ће они наследити земљу. Шта значе ове Спаситељеве речи? Наиме, овај свет, према нашем свакодневном искуству, као и према речима апостола љубави, светог Јована Богослова, у греху и злу лежи. То значи да у овом свету, у историји људског рода, суштински обележеној последицама прародитељског греха, односно постојањем греха, зла, пропадљивости и смрти, владају закони који нису божански. Често пута зло надвладава добро, често пута нема правде у нашем животу. Основно правило живота у овом, послепадном свету, јесте правило борбе за опстанак, у којој је смрт једнога, најчешће, живот другога. На крају, смрт све побеђује. Кротост је заправо сведочење једног другачијег начина живота, у којем су љубав и заједница са другим основно правило постојања. Такав живот ће бити наш начин постојања у Царству Божијем. Због тога, следовање кротости, упражњавање ове врлине у свакодневном животу, већ сада и овде, чини нас онима који пројављују будући, вечни начин постојања човека и твари у Царству Божијем. Зато поучава Спаситељ да ће кротки, а не насилници, наследити земљу, будући да они већ сада и овде живе љубављу ка другом, као начином постојања Будућег Века, у коме насиље и зло неће постојати. Наравно, потврда, гаранција, аманет и завештање свега тога дато нам је у Личности Христовој и у Његовом спасоносном делу, у Његовој животворној смрти и Васкрсењу. Христос је тај који нам је објавио самог Бога као Свету Тројицу, као савршену заједницу љубави три божанске Личности. У слави Царства Божијег ће кроз сједињење са Сином Божијим, сав људски род и читава творевина, учествовати у божанском животу Свете Тројице, заједничарењу које је пројава савршене  вечне љубави.

У светлости једног оваквог сагледавања, задобијају и дубоко егзистенцијални смисао Спаситељеве речи: „Ходите  к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер сам ја кротак и смирен срцем и наћи ћете покој душама својим“ (Мт.11,28-30).  Заиста, Спаситељ је био образац смирења и кротости.

Ако бисмо покушали да на основу напред изнетог духовног сагледавања опишемо врлину кротости у практичном, делатном смислу, онда би речи светог апостола Јакова биле прави пример тога: “Ко је међу вама мудар и разуман? Нека покаже од доброг понашања дела своја у мудрој кротости. Ако ли имате горку завист и свадљивост у срцима својим, не хвалите се и не лажите против истине. Ово није она мудрост што силази одозго, него земаљска, чулна, ђаволска, јер где је завист и свађа, онде је и неслога и свака зла ствар. Мудрост која је одозго, она је најпре чиста, а потом мирна и кротка, пуна милости и добрих плодова.“ (Јк.3,13-17). Бити кротак значи дакле, бити слободан од сваке себичности и пролазних амбиција и жеља и тако омогућити себи да на зло не одговарамо злим, већ да у свему зло превладавамо добрим. Кротост даље значи да одбацујемо сваку помисао и не само помисао, већ и чин- дело спољашње принуде и насиља, чак и у циљу остварења добра, јер такав начин не може да породи плодоносне, праве и трајне резултате. Кротост значи имати поверења да је добро моћније од зла и да добро на крају, што заправо значи у перспективи Будућег Царства Божијег, које ишчекујемо и коме се надамо, увек побеђује.

На крају подсетимо се и предивних отачких поука о кротости. Свети Јован Лествичник у својој „Лествици“, у предањском духу поучава: “Кротост је непроменљиво стање духа, истоветно у понижењу, као и у почасти…Кротост је стена која се уздиже изнад мора јарости, о коју се разбијају сви и таласи што налећу на њу, а сама остаје непоколебљива. Кротост је подупирач трпљења, мајка љубави, подлога расуђивања…Она је посредник опроштаја, смелост у молитви, обитавалиште Духа Светога…У срцима кротких људи почива Господ, а немирна душа је седиште ђавола“.

 

 

 

КЛИКНИ ОВДЕ ДА ПОСТАВИШ КОМЕНТАР

ПОСТАВИ КОМЕНТАР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

To Top