Активности

БЛАЖЕНСТВА-МИЛОСТ

БЛАЖЕНСТВА-МИЛОСТ

 

„Блажени милостиви, јер ће бити помиловани“ (Мт.5,7). ). У претходним појашњавањима блаженстава истакли смо да она представљају степенице духовног живота свих верних. Врлине смиреноумља и понизности јесу почетни степен нашег духовног живота, наше заједнице са Богом. Смирење порађа у човеку сазнање и свест о свеколикој огреховљености људског рода као и плач над сопственим сагрешењима. У човеку који  у покајном плачу сагледава  нашу, како личну, тако и општељудску отуђеност од Бога, рађа се врлина кротости. Човек који у покајном плачу негује  и развија  врлине смирења и кротости у овом свету, који у злу и греху лежи и у коме траје непрестана борба за влашћу и моћи,  схвата да је истински хришћанин у таквом свету увек гладан и жедан божанске правде, коју очекује и којој се нада о доласку славе Царства Божијег.

Глад и жеђ за правдом Царства Божијег води човека ка следећој степеници духовног живота верних, ка врлини милости и милосрђа. Милост и милосрђе представљају оне врлине хришћанског живота којима постајемо слични Богу. Наиме, на једном каснијем месту, у Беседи на Гори, Спаситељ нас поучава да љубимо непријатеље своје, да чинимо добро и да дајемо у зајам, не надајући се ничему…и бићете синови Свевишњега, јер је Он благ и незахвалнима и злима. Будите, дакле, милостиви као што је милостив и Отац ваш небески (Лк.6,35-36).

Шта заправо значи бити милостив? Свакако, бити милостив не значи оправдавати неистину и грех. Такође, бити милостив не значи ни бити толерантан према злу, неправди, моралној изопачености и покварености, којих је овај свет препун. Бити милостив, заправо значи имати самилости према онима који чине зло и имати сажаљење за оне који робују греху. Милостив човек одваја грех, који осуђује, од грешника кога воли као икону Божију, икону која је испрљана и прекривена блатом греха и зла. Милостив човек  себе не сматра праведним у односу на друге. Он не осуђује грешнике, већ има снаге да опрости онима који греше и повређују друге, управо према молби из обрасца свих молитава, из молитве Оче наш :“И опрости нам дугове наше, као што и ми опраштамо дужницима својим“.

Будуће Царство Божије ће бити царство Оца и Сина  и Духа Светога, Бога који је савршена заједница љубави. Дакле, сам Бог од вечности постоји као Биће Заједнице, као заједница три савршене божанске Личности. Човек који је у свом свакодневном животу милостив, заправо пројављује сада и овде, наш будући начин постојања у вечном Царству Божијем-царству љубави и заједничарења у коме неће постојати зло и грех. Због тога је важно да хришћанин буде милостив. То је једини начин да постанемо удеоничари Царства Божијег. Са друге стране, свако од нас људи је грешан и потребује милост Божију. Отуда не можемо очекивати да Бог буде милостив према нама, ако ми нисмо милостиви према другима. Милосрђе подразумева са једне стране, спремност да утешимо другог и да, са друге стране, на делатан и  конкретан начин, помогнемо гладнима, сиромасима и потребитима уопште.

Милостив човек је свестан своје грешности, али себе не оптерећује некаквом неуротичном кривицом, већ дубоко верује да су доброта и љубав Божија, већи од наших сагрешења. Што је човек ближи Богу, то је интензивније његово осећање грешности, али и доживљај да је милост Божија јача и већа од сваког нашег греха, сходно речима светог апостола Павла да смо благодаћу спасени, кроз веру и да то није од нас, већ је дар Божији, Божија милост (Еф.3,8-9).

 

 

КЛИКНИ ОВДЕ ДА ПОСТАВИШ КОМЕНТАР

ПОСТАВИ КОМЕНТАР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

To Top