ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ПОУКЕ ПЕТЕ НЕДЕЉЕ ВАСКРШЊЕГ ПОСТА

Пета недеља Великог поста

Најава Страдања и Васкрсења

(Мк.10,32-45)-зач.47.

Жена грешница помазује Христа мирисима

(Лк.7,36-50)-зач.33.

 

Јеванђеље по Марку

 

  1. А кад узлажаху путем у Јерусалим, Исус иђаше испред њих, а они се

чуђаху, и за њим иђаху са страхом.

И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:

  1. Ево идемо горе у Јерусалим, и Син Човјечији биће предан

првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га

незнабошцима;

  1. И наругаће му се, и шибаће га, и пљуваће га, и убиће га, и трећи дан васкрснуће.
  2. И дођоше пред њега Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи:

Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.

  1. А он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
  2. А они му рекоше: Дај нам да сједнемо један с десне стране теби а други

са лијеве, у слави твојој.

  1. А Исус им рече: Не знате шта иштете; можете ли пити чашу коју ја пијем,

и крстити се крштењем којим се ја крстим?

  1. А они му рекоше: Можемо. А Исус им рече: Чашу, дакле, коју ја пијем

испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;

  1. Али да сједнете с десне стране мени и с лијеве није моје да дам, него ће

се дати којима је припремљено.

  1. И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и Јована.
  2. А Исус дозвавши их рече им: Знате да они који се сматрају владарима

народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.

  1. Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде међу вама велики,

нека вам служи:

  1. И који хоће међу вама да буде први, нека буде свима слуга.
  2. Јер Син Човјечији није дошао да му служе него да служи, и да даде живот

свој у откуп за многе.

 

Јеванђеље по Луки

 

  1. Мољаше га пак један од фарисеја да би обједовао у њега; и ушавши у

кућу фарисејеву, сједе за трпезу.

  1. И гле, жена у граду која бјеше грјешница, дознавши да је Исус за трпезом

у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.

  1. И ставши позади код ногу његових плакаше, и стаде квасити ноге његове

сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.

  1. А кад видје фарисеј који га је позвао, рече у себи: Да је он пророк, знао

би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.

  1. И одговарајући Исус рече му: Симоне, имам ти нешто казати. А он рече:

Учитељу, кажи.

  1. А Исус рече: Двојица бијаху дужни једноме повјериоцу, један бјеше

дужан пет стотина динара, а други педесет.

  1. А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи, који ће га од

њих двојице већма љубити?

  1. А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме више поклони. А он му

рече: Право си судио.

  1. И окренувши се жени, рече Симону: Видиш ли ову жену? Уђох ти у кућу,

ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.

  1. Цјелива ми ниси дао; а она, откако уђе, не преста цјеливати ми ноге.
  2. Уљем ниси помазао главу моју, а она мирисом помаза ми ноге.
  3. Зато ти кажем: Опраштају јој се гријеси многи, јер је велику љубав

имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.

  1. А њој рече: Опраштају ти се гријеси.
  2. И стадоше у себи говорити они што сјеђаху с њим за трпезом: Ко је овај

што и гријехе опрашта?

  1. А жени рече: Вјера твоја спасла те је; иди у миру.

 

У ову, пету недељу Великог поста, на Светој Литургији слушамо читање јеванђелских одељака из Јеванђеља по Марку и  Јеванђеља по Луки.

Одељак из Јеванђеља по Марку  говори о предстојећем Христовом Страдању, али и Васкрсењу: „Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима и осудиће га на смрт и предаће га незнабошцима и наругаће му се и шибаће га и пљуваће га и убиће га и трећи дан Васкрснуће“. За разлику од прошлонедељног  Јеванђеља, овај одељак не само да детаљније најављује предстојећу тајну Страдања и Васкрсења Христовог, већ говори и о томе, какво је јеванђелско поимање власти.

Наиме, када су Јаков и Јован, синови Зеведејеви, Апостоли Христови, замолили Господа да их постави са леве и са десне стране када дође у слави Царства Божијег, Он  им је најпре казао да не знају шта заправо траже. Упитао их је да ли могу да попију чашу коју Он пије и да се крсте крштењем којим ће се Он крстити. У овим речима Спаситеља јасно је да Он заправо говори о Свом предстојећем Страдању. Његово крштење овде подразумева заправо Страдање. Јаков и Јован одговарају да могу то да учине, али им Спаситељ даље објашњава да, и поред тога, ипак, сести са леве и десне стране Његове, јесте нешто што ће се дати онима којима је то припремљено. Десеторица  Апостола су чула овај разговор и почела су да се срде на Јакова и Јована, због тога што су тражили тако нешто.

Спаситељ користи ову прилику да објасни какви односи треба да постоје између Апостола и какав ће однос бити између људи у Царству Божијем, односно коме је заправо припремљено да седне са Господом у слави Царства Божијег.

Наиме, Господ Исус Христос говори Апостолима да однос између њих не треба да буде по узору на односе међу људима у свету, где једни људи владају и господаре другима. Насупрот томе, Спаситељ говори да, ко од њих хоће да буде први међу њима, да буде слуга свима.

Власт у Цркви подразумева, пре свега, служење другом, служење ближњем, служење црквеној заједници. Узор за то, како Апостоли, тако и сви верни, имају у Христу: „Син Човечији није дошао да му служе, већ да служи и да даде живот свој у откуп  за многе.“

Други одељак који се чита данас јесте зачало из Лукиног Јеванђеља и није директно везано за првобитне  јеванђелске великопосне катихезе. То је одељак о жени грешници која је помазала ноге Спаситељу скупоценим миром у знак свога покајања. Спаситељ јој на крају помазивања опрашта грехе, говорећи да јој се опраштају греси многи, јер је велику љубав имала. У ову недељу славимо успомену на Свету Марију Египћанку, велику подвижницу која се обратила од грешног живота у живот потпуно посвећен Богу у вишедеценијском пустињском подвигу. Управо поменуто Јеванђеље се чита са указивањем на њен живот, јер је и она, као жена грешница из Јеванђеља, велику љубав имала и ту љубав ка Господу је показала у свом покајању и окретању  од морално разузданог живота у живот потпуне аскетско-подвижничке  посвећености  Богу.

јереј др Бобан Димитријевић, сабрат храма Светог цара Константина и  Јелене