Активности

ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ- О БЛАЖЕНСТВИМА

ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ

О БЛАЖЕНСТВИМА

 

Када говоримо о блаженствима, ми заправо говоримо о уводном делу  познате „Беседе на гори“ Господа нашег Исуса Христа. Беседа на гори се састоји из више мањих, краћих поука које је Спаситељ, највероватније, изговорио у различитим приликама, али су у еванђељу скупљене у једну већу, опширнију беседу. Управо из тог разлога, Беседу на гори можемо да назовемо првим систематским излагањем хришћанске етике, односно хришћанског учења о нашем односу према Богу, свету и човеку.

Само учење о блаженствима не представља само увод у Беседу на гори, већ и њен главни садржај, њену суштину. Наиме, ако бисмо покушали да Беседу на гори искажемо на један сажет начин и ако бисмо покушали да читаво Христово учење искажемо у једном краћем слову, онда бисмо тако нешто најбоље учинили кроз ову поуку о блаженствима.

Једноставно, у еванђелским текстовима, блаженства представљају најкраћи и уједно најдубљи преглед Христовог учења. Блаженства заправо садрже преглед духовног живота човека. На светој литургији блаженства се произносе, певају-поју, онда када се  на малом входу, у свечаној поворци, сама књига Еванђеља проноси кроз храм до олтара, да би се, као Реч Божија објавила верном народу. Ово има своју јасну поруку. Наиме, Црква нас на тај начин поучава да човек упознаје реалност Царства Божијег и доживљава и бива увођен у заједницу са Христом искључиво и једино кроз следовање и испуњавање, у свом духовном животу, Христовог учења о блаженствима.

Беседа на гори започиње необичним речима: “Отворивши уста своја учаше их говорећи“ (Мт,5.2). Ове речи еванђелисте Матеја заправо нам говоре о томе да је Господ Исус Христос поучавао и онда када није говорио,односно ове речи нам указују на то да је Христос проповедао Царство Божије не само речима већ, пре свега и изнад свега, делима. Наиме, свако  исцелење, свако васкрсавање мртвих, свако чудо Христово представљало је уствари пројаву и присуство реалности Царства Божијег, оног Царства чију пуноћу ишчекујемо о Другом и славном Христовом доласку. Блаженства, у том смислу, пројављују и показују какав наш живот треба да буде сада и овде да бисмо постали учесници будућег Царства Божијег. Наиме, нису случајно скоро сва блаженства написана у будућем времену, јер изражавају начин нашег постојања у будућем Царству Божијем, исказују оне вредности и врлине људског живљења које ће опстати у вечности.

Блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство Божије.

Блажени који плачу, јер ће се утешити.

Блажени кротки, јер ће наследити земљу.

Блажени гладни и жедни правде, јер ће се наситити.

Блажени милостиви, јер ће бити помиловани.

Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети.

Блажени миротворци, јер ће се синовима Божијим назвати.

Блажени прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.

Блажени сте када вас срамоте и прогоне и лажући говоре против вас свакојаке рђаве речи, због мене.

Радујте се и веселите се,јер је велика плата ваша на небесима (Мт.5,3-12)

 

КЛИКНИ ОВДЕ ДА ПОСТАВИШ КОМЕНТАР

ПОСТАВИ КОМЕНТАР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

To Top