Активности

Православна духовност-о Богу

ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ

 О БОГУ

 

Централна тема православне духовности јесте сам Бог. Сам циљ постојања православне духовности јесте заједница са Богом, заправо сједињење самог човека и кроз њега сједињење свеколике твари са Богом. Овај циљ се остварује кроз испуњавање Божије воље од стране човека.

Смисао људског постојања јесте у остваривању воље Божије, да постанемо оно што Бог жели да будемо и да чинимо у свом животу оно што Бог жели да чинимо. Управо због тога, остварење молбе „да буде воља Твоја“ из обрасца сваке молитве, из молитве „Оче наш“, јесте срж православног живљења.

Старозаветни закон Божији позива изабрани Божији народ-Израиљ, на потпуну посвећеност Богу кроз познате речи:“Ја сам Господ Бог ваш, зато се освећујте и будите свети јер сам ја свет“(3.Мој.11,44).

У Новом завету свети апостол Петар у свом пастирском обраћању вернима понавља исту заповест:“По Светоме који вас је позвао, будите и сами свети у свему живљењу,зато што је написано:Будите свети јер сам ја свет“(1.Пт.1,15-16).

Смисао сједињења човека са Богом јесте да људска бића учествујући у блаженству и животу самога Бога постану света. Бити свет значи бити другачији у односу на овај свет, постојати на другачији начин у односу на овај свет који постоји у огреховљености и смртности. Сви људи су позвани (Рим. 1,7) да постану причасници Божанске природе(2.Пт.1,4), односно сви људи су призвани на обожење-обесмрћење и превазилажење граница свог  пролазног,огреховљеног и трулежног постојања. О томе је говорио и сам Спаситељ у Беседи на гори када је рекао:“Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески“(Мт.5,48).

Човек постаје савршен и свет кроз испуњавање воље Божије. То је суштина православне духовности и ово учење је на различите начине изражавано у богатом отачком Предању Цркве. Велики богослов Цркве Христове, свети Максим Исповедник(7.век),који је повезао аскетско-подвижничко и богослужбено-литургијско предање Цркве, рекао је да је „човек призван да божанском благодаћу постане све оно што  сам Бог по својој природи јесте“.

Ово значи да се Бог открива човеку-односно жели и помаже својим створењима да превазиђу границе своје створености,огреховљености и смртности и да буду као што је и Он сам.То је сврха постојања човека и целокупне твари кроз човека. Као што је Бог свет, тако и човек треба да буде свет. Као што је Бог савршен,тако и човек треба да постане савршен, чист, милостив,благ,слободан и вечан. Човек стално треба да узраста и развија се у божанском савршенству и врлини, кроз читаву вечност.То се остварује силом,дејством,благодаћу и вољом самога Бога. Због тога је човеково савршенство заправо у вечном узрастању у бескрајном Божијем савршенству.

 

КЛИКНИ ОВДЕ ДА ПОСТАВИШ КОМЕНТАР

ПОСТАВИ КОМЕНТАР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

To Top