Активности

ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

 

Блаженства о којима смо раније писали представљају својеврсне степенице духовног живота сваког хришћанина. Уједно, блаженства представљају и плодове и дарове Духа Светога. Међутим, поред Христових блаженстава постоје и други дарови Духа Светога, који представљају плодове духовног живота верних. О њима је много писано у апостолским посланицама и у аскетском предању отаца Цркве. О тим плодовима Духа Божијег можемо говорити као о врлинама хришћанског живота. Врлине представљају енергије,силе и својства ума и срца, које сви људи треба да стекну на свом путу духовног узрастања. Раније смо писали да је човек створен по образу Божијем, као икона Божија која треба да узрасте у прилику, подобије Божије.Човек је створен као самовласно, умно и слободно биће, које животом у љубави према Богу, ближњем и целокупној творевини треба да оствари заједницу са Богом и превазиђе смртност, пропадљивост и огреховљеност као највеће непријатеље људског рода. Врлине су плодови духовног живота на том путу узрастања човека од слике ка прилици Божијој.

У једном ширем контексту, све људске врлине чине човека сличним Богу, будући да те врлине заправо представљају сама Божија својства. Врлине су Божија својства, божанске особине које треба да поседује свака људска личност и врлине су на најпотпунији и најсавршенији начин остварене и пројављене у Личности Господа нашег Исуса Христа, оваплоћеног, отеловљеног Сина Божијег.

Са друге стране, хришћанске врлине нису  посебно хришћанске у смислу да само хришћани знају за њих и у смислу да су једино хришћани позвани да их остваре. Напротив, не постоји посебан систем хришћанских врлина, које би се разликовале од врлина духовног живота уопште. Једноставно, Господ Исус Христос, свети апостоли и светитељи кроз векове нису  проповедали и чинили ништа друго што не би било плод доброг и богоугодног стремљења свих људи. Господ Исус Христос, као последњи Адам, као оваплоћени Бог, остварује у телу, као један од нас,  све оно за чим су трагали сви мудри људи и сви људи добре воље, а што на крају подразумева превазилажење смрти и греха. Управо због тога, шта год се нађе у духовном животу човека, да је добро, лепо и истинито, јесте заправо ради Бога и од Бога. У том смислу и свети апостол Павле, када поучава верне у Филипима, какав треба да буде њихов врлински, духовни живот, он им не наводи неки каталог посебних хришћанских врлина, већ полази од општељудског искуства духовног живота, полази од универзалних вредности духовног живота, које у Личности Христовој и у животу сваког хришћанина задобијају своје специфично остварење: „А даље браћо, што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добром гласу, било која врлина, било шта похвале достојно, то мислите“ (Флп.4,8). О појединачним врлинама хришћанског живота, као што су: вера, нада, познање, мудрост, честитост, смерност, послушност, стрпљење, храброст, верност, уздржање, благост и захвалност, писаћемо у недељама које су пред нама.

КЛИКНИ ОВДЕ ДА ПОСТАВИШ КОМЕНТАР

ПОСТАВИ КОМЕНТАР

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

To Top