18.ЈУЛ-ПОУКЕ НЕДЕЉНОГ ЈЕВАНЂЕЉА О ИСЦЕЉЕЊУ КАПЕТАНОВОГ СЛУГЕ

Исцељење капетановог слуге

(Мт. 8,5-13)-зач.25.

 

  1. А кад уђе у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи:
  2. Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи.
  3. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га.
  4. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш,

него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој.

  1. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем

једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, иучини.

  1. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем:

ни у Израиљу толике вјере не нађох.

  1. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с

Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме;

  1. А синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и

шкргут зуба.

  1. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави

слуга његов у тај час.

 

У ову недељу на Светој Литургији чита се јеванђелски одељак о исцељењу капетановог слуге.

Након што смо, управо на основу Јеванђеља по Матеју, видели да се Спаситељ населио у Капернауму, највећем месту и градићу на обали Галилејског језера, у данашњем одељку можемо да слушамо о једном од многих исцељења која је Исус учинио у овом граду, сведочећи и потврђујући своју проповед о доласку Царства Божијег.

Оно што је посебно интересантно у овом догађају јесте чињеница да се ово исцељење дешава слуги римског капетана. Наиме, у Капернауму се у Исусово време налазило значајно седиште римске војске за читаво подручје Галилеје. Заповедник – капетан тадашње римске војске на овом простору, долази Господу Исусу Христу и моли га да исцели његовог тешко болесног и непокретног слугу, који је лежао кући на постељи.

Исус говори да ће доћи у његов дом и исцелити његовог слугу. Међутим, капетан одговара да није достојан да Исус уђе у његов дом и моли га да исцели његовог слугу само речју, објашњавајући да је и он човек, који као капетан има војнике под собом који га слушају на реч, те да и Исус може тако да исцели његовог слугу.

У овој ситуацији најпре је занимљиво то што капетан сматра да је недостојан да Спаситељ уђе у његов дом. Ово нам говори о томе да је овај римски капетан можда био дошљак вере, односно да је можда веровао у једнога Бога, прихвативши старозаветну веру у једнога Бога и да је као такав знао да је за једног припадника Изабраног јеврејског народа било недопустиво да уђе у дом једног иноплеменика и незнабошца.

На другом месту, приметно је колику љубав показује овај римски капетан према свом слуги и колико је у том смислу значајна наша молитва за нашег ближњег. Такође, оно што истиче сам Спаситељ јесте велика вера, поверење које је показао римски капетан у свом обраћању Исусу.

Господ Исус Христос говори да толику веру ни у Израиљу није видео!

Дакле, у хришћанском животу неопходни су како молитва за ближње, тако и поверење у Бога, у Божију благодат исцељења.

Након што је похвалио веру овог човека, Спаситељ користи ову ситуацију да би нам открио једну важну истину о Царству Божијем. Наиме, задивљен вером римског капетана, Исус говори о томе да ће многи од истока и запада ( а то значи многи незнабошци који буду имали велику веру у Бога, попут овог римског капетана) доћи и сести за трпезом са Аврамом, Исаком и Јаковом у Царству Небеском. Царство Божије се често у Светом Писму, па и у овом случају, представља као трпеза, обед и радост заједничарења са Богом.

Ове Спаситељеве речи значе да ће у Царству Божијем учествовати и многи незнабошци, односно да су у заједницу са Богом призвани сви људи, а не само припадници Изабраног народа. На основу ових Спаситељевих речи закључујемо да је хришћанска вера универзална и да је позив на заједничарење са Богом у Царству Божијем упућен читавом људском роду. Човек на тај позив одговара својом вером, поверењем у Бога и Божија обећања. Уједно, Спаситељева опомена да ће синови царства бити изгнани у таму најкрајњу, јесте опомена тадашњем  Изабраном  народу, који није био у стању да схвати да ће спасење бити опште, универзално, намењено свим људима, без обзира на њихову припадност јеврејском народу.

Оно што је потребно за спасење, како припадника Изабраног народа, тако и незнабожаца, јесте безрезервна вера и поверење у Бога који се открива у Личности Господа Исуса Христа. Због тога Исус, као Онај који има власт над болестима, као Онај који пројављује славу Царства Божијег сада и овде, говори капетану да иде и како је веровао да ће тако бити, те у онај час оздравља  његов слуга.

Свакако да је смисао овог јеванђелског догађаја и данас исти. Ми, православни хришћани, не можемо бити надмени над другима и другачијима, хвалећи се својом припадношћу вери наших предака и отачкој традицији, заборављајући да формална припадност Православној Цркви ништа не значи, ако немамо живу веру и поверење у Бога какво је имао управо римски капетан.

Једноставно, треба да схватимо да и данас у овом свету, који у злу и греху лежи, има доста људи који имају чврсту веру попут римског капетана и који ће као такви наследити Царство Божије – односно сести за трпезу са праоцима и оцима нашим и да зато треба поштовати и уважавати сваког човека, будући да је Царство Божије намењено читавом људском роду и свеколикој твари.

јереј др Бобан Димитријевић, сабрат храма Светог цара Константина и Јелене