Света Литургија 05. август 2018 – Десета недеља по Педесетници
У ову, десету недељу по Духовима, на Светој Литургији слушамо одељак из еванђеља по Матеју, који говори о исцељењу бесомучног дечака.
Господу Исусу Христу долази један веома забринут човек – родитељ, молећи Спаситеља да исцели његовог сина „јер је месечар и мучи се љуто“. Забринути отац преклиње Исуса да помогне његовом детету, падајући на колена пред Спаситељем и објашњавајући да претходно ни сами апостоли нису могли да исцеле његовог сина. Оно што је важно у овој ситуацији јесте да ни сами Спаситељеви ученици нису могли да исцеле дечака. Знамо да је Исус раније, као што је описано у десетој глави истог еванђеља, послао своје ученике на мисију, дарујући им благодат Духа Светога, да проповедају реч о доласку Царства Божијег и да ту реч потврђују разним чудесним знацима и исцелењима.
Међутим, у овом случају то се није десило. Исус одговара родитељу детета, а уједно и својим ученицима и свим људима: „О роде неверни и покварени! Докле ћу бити са вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо:“ Потом Исус исцељује дечака и на питање својих ученика зашто они нису могли да га исцеле, Исус одговара да је то због њиховог неверовања. Дакле, дар Духа Светога који су раније добили апостоли није некакав аутоматски, магијски дар. Благодат Духа Светога увек подразумева човекову вољу, човекову слободу, човекову веру, поверење у Божију силу и Божију благодат. Због тога Спаситељ и одговара апостолима: „Ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо и прећи ће и ништа вам неће бити немогуће.“ (Мт. 17:20)
На крају, Спаситељ поучава своје ученике да се овај род не изгони другачије осим молитвом и постом! Ове Исусове речи значе да се, са једне стране, род демонски не може изгонити из овог поседнутог дечака и уопште из људи, без подвига, односно без хришћанског посвећеног начина живота у молитви и посту. Са друге стране, речи „овај род“ могу да значе и овај резултат, овакво постигнуће, овакав духовни плод – духовни род, не могу да се постигну без подвижничког начина живота, без живе вере у Господа, изражене у молитви и посту, који представљају духовна средства помоћу којих човек показује своју истинску посвећеност Богу.
Због тога, смисао данашњег еванђеља је вишеструк. Са једне стране, ово исцељење бесомучног дечака нам открива Исуса као истинског Сина Божијег, као Онога ко је Господар духовног света, као Оног коме се демони покоравају. Са друге стране, ово исцељење нам говори колико је у тајни спасења важна синергија, сарадња Божије воље, Божије благодати и људске вере, људског подвига – подвижничког живота израженог у молитви и посту, као и да је хришћански подвиг стална духовна борба у којој има успона и падова, јер видимо да чак и сами апостоли нису могли да исцеле обог дечака. Због тога је хришћански подвижнички живот изражен у молитви и посту важан за све нас верне, јер једино на тај начин пројављујемо своју истинску посвећеност Богу – Царству Божијем, које очекујемо и коме се надамо. Амин.
