ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ- О ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ
ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ- О ЦАРСТВУ БОЖИЈЕМ
Царство Божије представља дар вечнога живота, који задобијамо кроз Господа Исуса Христа, благодаћу и дејством Духа Светога. Главни садржај проповеди светог Јована Крститеља, светих апостола и Господа Исуса Христа представљало је само Царство Божије-долазак Царства Божијег. О томе сведоче и Спаситељеве речи:“Покајте се, јер се приближило Царство Божије“(Мт.4,17). Господ Исус Христос је у овај свет донео реалност Царства Божијег кроз Цркву. Благодатним дејством Духа Светога, Црква у овом свету представља присуство Царства Божијег. Због тога је сав духовни живот у Цркви, заправо, почетак нашег учешћа у Царству Божијем, у вечном и бесмртном животу Будућег Века, који нам се дарује сада и овде , пре свега на Светој Литургији, у светом причешћу. Света Евхаристија је предокус и почетак нашег вечног сједињења и наше вечне заједнице са Богом Оцем, кроз Господа нашег Исуса Христа. Ова заједница за нас, сада и овде, започиње на Светој Литургији и остварује се благодатним дејством Духа Светога, који својим деловањем увек уноси бесмртност у овај смртни и пропадљиви свет, вечност у време, Царство Божије у историју.
Отуда, хришћански начин живота подразумева да се као главна животна вредност постави само Царство Божије:“Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам дарује Царство…подајте милостињу , начините себи ризницу на небесима, која се неће испразнити…јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше.“(Лк. 12,32-34).
Живети сада и овде у Царству Божијем, значи живети у слободи од греха и смрти у благословеном животу Христа и Цркве. Човек који са Христом, у светом крштењу, умире за грех и задобија печат дара Духа Светога при миропомазању и који се причешћује Телом и Крвљу Христовим у Светој Евхаристији, заправо већ сада припада Царству Божијем. Ову истину црквеног живота нам открива свети апостол Павле у предивној богословско- богослужбеној химни записаној у посланици Ефесцима:“Кроз Њега имамо приступ ка Оцу у једноме Духу.Тако дакле, нисте више странци, већ суграђани светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Господ Исус Христос, на коме сва грађевина…расте у храм светих у Господу, у кога се и ви уграђујте у обиталиште Божије у Духу“(Еф.2,18-22).
У многим еванђелским причама, сам Господ говори о Царству Божијем као о реалности која је присутна у историји кроз Цркву и као Црква. Таква је прича о сејачу и семену, о пшеници и кукољу, о баченој мрежи, о бисеру нађеном у пољу, о зрну горушичном, о квасцу, о гозби царевог сина итд. Црква се,дакле, назива Царством Божијим на земљи, а присуство и сила и слава Царства Божијег поистовећује се са обитавањем Духа Светога, који пребива у вернима доносећи им присуство и силу Бога Оца кроз Његовог Сина Исуса Христа. Због тога свети апостол Павле о Царству Божијем говори као о праведности, миру и радости у Духу Светоме (Рим.14,17).
Предање Цркве је увек сведочило о томе да, у којој мери је неко испуњен Духом Божијим, у тој мери је сједињен са Христом и живи у заједници са Оцем, постајући дете Божије, син Божији по благодати и дару Божијем- припадник Његовог Царства. Сврха духовног живота и јесте задобијање Духа Светога, тражење Царства Божијег и Његове правде. Следовање Царству Божијем и припадност Царству Божијем у свакодневном животу се пројављује у аскетском-подвижничком начину живота. О томе сведоче и речи светог апостола Павла:“ По Духу ходите и похоту телесну не чините. Тело жели против Духа…а позната су дела тела: прељуба, блуд, нечистота, бесрамност, идолопоклонство, врачање, непријатељства, свађе, гнев, раздори, јереси, завист,убиства, пијанства, раскалашност и слично..они који тако чине, неће наследити Царство Божије(Гал.5,16-21). Због тога је делатна хришћанска љубав, љубав према свим људима без икаквих подела, нарочито према потребитима и сиромашнима, сведочанство да смо сада и овде, у историји, у свакодневном животу, достојни сведоци Царства Божијег, Царства у коме започињемо своје учешће кроз светотајински живот Цркве и Царства чију пуноћу очекујемо о Другом и славном Христовом доласку.