ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА-О ЧЕСТИТОСТИ

ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

О ЧЕСТИТОСТИ

 

Поред врлине мудрости, веома значајна врлина хришћанског живота јесте честитост. Бити честит значи говорити истину и никада не сведочити лажно, сходно старозаветним Божијим заповестима. Премудри Соломон поучава: „На ово шесторо мрзи Господ и седмо је гад души Његовој: Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праведну, срце које кује зле мисли, ноге брзо трче на зло,  лажан сведок који говори  лаж  и  ко замеће свађу међу браћом“ ( Приче Соломонове 6,16-19).

У увом духу поучава и свети апостол Павле: „Молимо се Богу да ви не чините никаква зла…него да ви добро чините…јер ништа не можемо против истине, него за истину“ ( 2.Кор.13,7-8).

Честитост увек подразумева отвореност и искреност, без жеље за стварањем  лажне слике о себи. Због тога, бити честит, пре свега,  значи не бити лицемер. Господ наш Исус Христос је осуђивао  лицемерје, лаж и превару. Он је и самога ђавола назвао оцем  лажи и преваре, јер  Сатана увек представља себе и своје учење потпуно другачијим,  него што заиста јесу. Тако чине и сви лажни пророци, и тако ће чинити и сам антихрист. У том смислу, познате су Спаситељеве речи : „Чувајте се да вас ко не превари,  јер ће многи доћи  у име моје говорећи : Ја сам Христос  и многе ће преварити…И изаћи ће многи лажни пророци и превариће многе…јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће и изабране“ (Мт.24,4-24).

Осуђујући зло које чине фарисеји  и садукеји, као верско-политичке вође изабраног народа, Христос је био најстрожији према њиховом лицемерју. То значи да од свих људских зала, најодвратније  у очима Господњим јесте лицемерје. У том духу, Спаситељ поучава: „Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што чистите споља чашу и зделу, а изнутра су пуне грабежи и неправде. Фарисеју слепи, очисти најпре изнутра чашу и зделу да буду и споља чисте. Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као окречени гробови , који се споља виде лепи, а унутра су пуни костију мртвачких и сваке нечистоте. Тако и ви, споља се приказујете људима праведним, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња“ (Мт.23,25-28).

Све ове библијске поуке нам говоре да честитост подразумева, на првом месту, искреност и духовну чистоту, односно подразумева да човек није лицемер. Честит, а то значи и духован човек,  јасно показује оно што јесте и не претендује да буде оно што није. Он не говори и не чини ништа што би људе навело да стекну лажну слику о њему, или о било коме другоме, или о било чему другоме. Честит човек је увек  искрен и чист у свему што мисли, говори или чини.