О Страшном суду
(Мт. 25,31-46)-зач.106.
ће сјести на пријесто славе своје.
пастир што разлучује овце од јаради.
благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од
постања свијета.
бијах, и примисте ме;
бијах, и дођосте ми.
гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо?
од ове моје најмање браће, мени учинисте.
проклети, у огањ вјечни који је припремљен ђаволу и анђелима његовим.
у тамници бијах, и не посјетисте ме.
или жедна, или странца или нага, или болесна или у тамници, и не
послужисмо ти?
једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте.
У ову, месопусну недељу, на Светој Литургији слушамо јеванђелски одељак познат као Јеванђеље о страшном суду.Претходних недеља смо започели свој припремни пут за Васкршњи пост. Слушали смо Јеванђеље о Закхеју и видели да је наш први корак на путу ка Распетом и Васкрслом Господу јака и чврста одлука – жеља да се променимо и да верно следујемо Христу, управо онако како је то грешни старешина цариника Закхеј то учинио.
После тога смо слушали јеванђелску причуо царинику и фарисеју. У том одељку смо видели колико је важно смирење, смиреноумље у нашој припреми за Велики и Часни пост. Једноставно,пут гордог самоуздизања фарисеја јесте пут духовне слепости и отуђености од Бога. Пут самоунижења и смиреноумља које видимо у царинику који се „бије у прса“, молећи се речима: „Господе, милостив буди мени грешноме.“, јесте пут спасења за све људе.После тога смо слушали јеванђелску причуо блудном сину. Ова прича је суштина читавог Јеванђеља. Заиста, како кажу Свети Оци, када би од читавог Јеванђеља остала само ова прича, она би била довољна да покаже главну јеванђелску поуку, а то је покајање – преумљење, промена начина живота и начина размишљања и сагледавања вредности у животу.
Тако, на почетку наше припреме за Васкршњи пост, потребна нам је жеља за променом. Осим тога, као израз те промене потребно нам је смиреноумље, као прва степеница у духовном животу уопште.Затим, поред жеље за променом и смирења потребно нам је и покајање. Међутим, покајања нема без смирења, јер једино смиреноуман човек може да се покаје, да промени начин живота и размишљања.На тај начин се показује да је свако од досадашњих припремних јеванђелских читања повезано са претходним у једном духовном ланцу: жеља, смирење, покајање. Јеванђеље које данас произносили наставља тај духовни ланац.Јеванђеље о страшном суду заправо јесте Јеванђеље о Божијем суду, о Другом и славном Христовом доласку. Најпрецизније, ово Јеванђеље би требало дасе зове Јеванђеље о љубави. То је тако зато што је главна поука данашњег Јеванђеља управо љубав.Љубав је мера спасења сваког човека.Наиме, у данашњем Јеванђељу други и славни Христов долазак и потпуно установљење Царства Божијег, описује се кроз слику сабирања свих људи,свих народа пред Сином Човечијим и кроз њихово разлучивање и одвајање као што пастир одваја и разлучује овце од јаради, постављајући једне са десне, а друге са леве стране.
То је слика коначног суда Божијег.Тада ће, како каже Јеванђеље, Цар позвати оне са десне стране да приме Царство које им је од постања света припремљено. Они који су са десне стране јесу они који су самог Господа нахранили,напојили, угостили, оденули, у болници и тамници посетили. Када га питају они који су са десне стране када су то учинили, Господ им одговара:„Када учинисте једном од ове моје најмање браће мени учинисте.“
Најмања браћа са којом се овде поистовећује Господ Исус Христос јесу сви припадници Цркве Божије. Јеванђеља су писана за црквене заједнице и односила су се на све верне. Овде се Господ поистовећује са свим вернима.То значи да је наш однос, наша заједница са Христом сада и овде могућа једино кроз заједницу са вернима, а у ширем смислу са свим потребитим људима – сиромасима, болеснима, затвореницима,нагима, гладнима, са свима њима са којима се Господ поистовећује. Није могуће да имамо љубави ка Господу и да наследимо Царство Божије, ако немамо љубави према свима вернима и према свим потребитим људима, јер једино кроз њих је Господ присутан за нас сада и овде и они ће нам бити мера на суду Божијем.
Са друге стране, на суду Божијем осуђени су они који су сами себе осудили.Како? Својом себичношћу. Они који нису видели Господа у потребитом, сиромашном, гладном и болесном човеку, неће видети Господа ни у Царству Божијем. Поука данашњег Јеванђеља је једноставна – делатна и конкретна љубав према сваком верном, према сваком човеку којем је потребна наша помоћ, наша утеха и наша љубав јесте мера нашег спасења.
јереј др Бобан Димитријевић, сабрат храма