ЈЕВАНЂЕЛСКЕ КАТИХЕЗЕ НАШЕ ЦРКВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
Јеванђеље о Закхеју
(Лк.19,1-10)-зач.94.
- И ушавши у Јерихон, пролажаше кроз њега.
- И гле, човјек звани именом Закхеј, и он бјеше старјешина цариника, и
бјеше богат.
- И тражаше да види Исуса ко је он; и не могаше од народа, јер бјеше
малога раста.
- И он потрчавши напријед, попе се на дивљу смокву да га види; јер је
поред ње требало да прође.
- А кад Исус дође на оно мјесто, погледавши горе, видје га и рече му:
Закхеју, сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у дому твоме.
- И сиђе брзо; и прими га радујући се.
- И сви који видјеше негодоваху, говорећи како уђе да гостује код грјешнога човјека.
- А Закхеј стаде и рече Господу: Господе, ево пола имања свога даћу
сиромасима, и ако кога нечим оштетих, вратићу четвороструко.
- А Исус му рече: Данас дође спасење дому овоме; јер и ово је син Авраамов.
- Јер Син Човјечији дође да потражи и спасе изгубљено.
Јеванђеље које данас слушамо познато је као одељак о Закхеју. Закхеј је био старешина цариника, једне компромитоване службе у оно време, будући да су цариници често узимали веће порезе од народа него што је требало, те су се лично веома богатили. Свештенство и народ су зато презирали царинике и сматрали су их великим грешницима. Један такав човек је видео Исуса где улази у Јерихон, близу Јерусалима и будући да је био малога раста попео се на дивљу смокву да би видео Исуса изблиза када прође тим путем.
Исус је препознао жељу и вољу Закхејеву за променом и када је био близу смокве позвао га је да сиђе да би отишао у његов дом. Радост Закхеја је била велика. Његов преображај, истинско покајање и прихватање Христа виде се у његовим речима када каже Спаситељу да ће пола свога имања дати сиромасима и да, ако је нечим оштетио некога (будући да је цариник), вратиће четвороструко, што је више него што налаже и старозаветни закон у таквим околностима.
Исус му одговара да је данас дошло спасење дому његовом, јер је и он – Закхеј, син Авраамов, наследник Божијих обећања, без обзира на грехе које је чинио као цариник. На крају, Исус поучава да је Син Човечији дошао да потражи и спасе изгубљено!
Ове речи упућене Закхеју, свакако могу да се односе и на све нас. Сви ми људи смо због грехова својих одвојени од Господа. Опет, сви ми људи, ако имамо жељу и вољу Закхејеву, ако имамо његов труд изражен у пењању на смокву и враћању онога што је закинуо другима, као и у несебичној помоћи сиромасима, онда и ми можемо да очекујемо да се Спаситељеве речи односе и на нас: Син Човечији дође да потражи и нађе изгубљено!
Дакле, у данашњем Јеванђељу поучавамо се од Закхеја значају воље и жеље за покајањем, за преумљењем, за променом сопственог начина живота. Свака особа, ако искрено погледа у дубине свога срца, увек ће видети непрестану духовну борбу старог и новог човека у нама, како је то поучавао верне Свети Апостол Павле у посланици Римљанима (6.глава). Управо због тога нам је потребно да изнова преиспитујемо себе, вредности које чине наш живот- жеље срца свога и да се трудимо да подвижничким животом преусмеравамо себе, дубине свог бића, ка Господу и ка непролазним вредностима Царства Божијег. Ово је важно, јер то је наш први корак ка путовању које је ускоро пред нама – за великопосно духовно путовање ка Распетом и Васкрслом Господу нашем Исусу Христу.
Наравно, за те предстојеће спасоносне догађаје ћемо се још конкретније спремати од идуће недеље, познате као недеља о митару и фарисеју.
јереј др Бобан Димитријевић, сабрат храма Св.цара Константина и Јелене