ЧЕТВРТА НЕДЕЉА ПОСТА-ПОУКЕ ЈЕВАНЂЕЉА
Четврта недеља Великог поста
Исцељење дечака с нечистим духом
(Мк.9,17-31)-зач.40.
- И одговарајући један из народа рече: Учитељу, доведох теби сина својега
у коме је дух нијеми.
- И кад год га ухвати ломи га, и пјену баца, и шкргуће зубима; и суши се. И
рекох ученицима твојим да га истјерају; и не могоше.
- А он одговарајући рече: О роде невјерни, докле ћу с вама бити? Докле ћу
вас трпјети? Доведите га к мени.
- И доведоше га њему; и кад га видје дух, одмах га стаде ломити; и
паднувши на земљу ваљаше се бацајући пјену.
- И упита оца његова: Колико има времена како му се то догодило? А он
рече: Из дјетињства.
- И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако што можеш,
помози нам, смилуј се на нас.
- А Исус му рече: Ако можеш вјеровати, све је могуће ономе који вјерује.
- И одмах повикавши отац дјетета са сузама говораше: Вјерујем, Господе,
помози мојему невјерју!
- А Исус видјевши да се стјече народ, запријети духу нечистоме говорећи
му: Душе нијеми и глухи, ја ти заповиједам, изиђи из њега и више не улази у њега!
- И повикавши и изломивши га врло, изиђе; и би као мртав тако да многи
говораху: умрије.
- А Исус, узевши га за руку, подиже га; и устаде.
- И кад уђе у кућу, питаху га ученици његови насамо: Зашто га ми не
могосмо истјерати?
- И рече им: Овај се род ничим не може истјерати до молитвом и постом.
- И изишавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтједе да ко дозна,
- Јер учаше ученике своје и говораше им да ће Син Човјечији бити предан
у руке људи, и убиће га, и када га убију, трећег дана васкрснуће.
У ову, четврту недељу Часног поста, на Светој Литургији слушамо два јеванђелска одељка. Први одељак је из еванђеља по Марку и директно је везано за време Великог поста. Реч је о зачалу које говори о исцељењу дечака са нечистим духом. Други одељак је из Јеванђеља по Матеју и чита се због прослављања успомене на Светог Јована Лествичника, која увек пада у ову, четврту недељу поста.
Први јеванђелски одељак јесте одељак који се директно односи на великопосни период и пажњу ћемо посветити управо њему.
У јеванђелском тексту се говори о томе како је један родитељ довео свог сина Апостолима, али они нису могли да га исцеле. Отац овог детета, сав уплакан и готово очајан због тога што је нечисти дух запосео његово дете, те га је ломио и бацао на земљу, моли Исуса да исцели његовог сина. На Спаситељеве речи, да, ако може да верује, све је могуће ономе који верује, отац овог детета, по слабости људске природе, по маловерју које је својствено свим људима у овако тешким искушењима, одговара: „Верујем Господе, опрости моме неверју!“
Заиста, ове речи изражавају унутрашње стање сваког човека, целокупног палог и огреховљеног људског рода. Спаситељ исцељује његовог сина, што је оставило снажан утисак на мноштво присутног народа. Непосредно после исцељења, Апостоли питају Спаситеља зашто они нису могли да исцеле дете. Исус им одговара да се овај род изгони само молитвом и постом! Те речи Спаситељеве су значиле да ослобођење од утицаја нечистих сила јесте дар Божији, али дар који подразумева одговор човека у снажној вери пројављеној у молитви и посту. Ова поука је директно упућена нама вернима који ишчекујемо сусрет са Распетим и Васкрслим Христом.
Наиме, молитва и пост суштински обележавају наш живот и нашу борбу са нечистим силама, нашу борбу са сопственим слабостима и страстима. Уједно, на крају овог јеванђелског одељка, Спаситељ пророчки указује на оно што следи, на догађаје који су пред нама, односно, указује на своје предстојеће страдање: „Син Човечији биће предан у руке људи и убиће га и када га убију, у трећи дан васкрснуће.“
Дакле, Јеванђеље четврте недеље поста објављује добровољно Христово страдање, али уједно најављује и радост Христове победе над смрћу! Због тога, припремајући се за тајну Страдања и Васкрсења Христовог читамо и други еванђелски одељак, посвећен успомени на Светог Јована Лествичника – светог оца који је у својим делима теоријски изразио правила хришћанског подвижничког живота – принципе хришћанског аскетизма.
У овом другом одељку( Мт.5,1-12-зач.10.) слушамо о блаженствима из Беседе на Гори. Блаженства представљају степенице духовног живота сваког хришћанина. У том смислу, почетак нашег духовног живота, почетак којим се спремамо за Страдање и Васкрсење Христово, јесте врлина смиреноумља. „Блажени сиромашни духом, јер њихово је Царство Небеско.“ То је оно чему нас учи други јеванђелски одељак данас. Нема спасења и достојног поклоњења Распетом и Васкрслом Спаситељу без истинског смирења. Врлина смиреноумља, насупрот греха гордости, јесте почетак свих осталих блаженстава, свих осталих врлина које постепено изграђују живот сваког хришћанина и чине га достојним наследником славе Царства Божијег.
јереј др Бобан Димитријевић