Пета недеља Великог поста
Најава Страдања и Васкрсења
(Мк.10,32-45)-зач.47.
Жена грешница помазује Христа мирисима
(Лк.7,36-50)-зач.33.
Јеванђеље по Марку
чуђаху, и за њим иђаху са страхом.
И узевши опет Дванаесторицу, поче им казивати шта ће му се догодити:
првосвештеницима и књижевницима, и осудиће га на смрт, и предаће га
незнабошцима;
Учитељу, хоћемо да нам учиниш што ћемо те молити.
са лијеве, у слави твојој.
и крстити се крштењем којим се ја крстим?
испићете; и крштењем којим се ја крстим крстићете се;
се дати којима је припремљено.
народа господаре њима, и великаши њихови владају над њима.
нека вам служи:
свој у откуп за многе.
Јеванђеље по Луки
кућу фарисејеву, сједе за трпезу.
у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра.
сузама, и косом главе своје отираше, и цјеливаше ноге његове, и мазаше мирисом.
би ко и каква га се жена дотиче; јер је грјешница.
Учитељу, кажи.
дужан пет стотина динара, а други педесет.
њих двојице већма љубити?
рече: Право си судио.
ни воде ми на ноге ниси дао, а она ми сузама обли ноге, и косом главе своје обриса.
имала; а коме се мало опрашта малу љубав има.
што и гријехе опрашта?
У ову, пету недељу Великог поста, на Светој Литургији слушамо читање јеванђелских одељака из Јеванђеља по Марку и Јеванђеља по Луки.
Одељак из Јеванђеља по Марку говори о предстојећем Христовом Страдању, али и Васкрсењу: „Син Човечији биће предан првосвештеницима и књижевницима и осудиће га на смрт и предаће га незнабошцима и наругаће му се и шибаће га и пљуваће га и убиће га и трећи дан Васкрснуће“. За разлику од прошлонедељног Јеванђеља, овај одељак не само да детаљније најављује предстојећу тајну Страдања и Васкрсења Христовог, већ говори и о томе, какво је јеванђелско поимање власти.
Наиме, када су Јаков и Јован, синови Зеведејеви, Апостоли Христови, замолили Господа да их постави са леве и са десне стране када дође у слави Царства Божијег, Он им је најпре казао да не знају шта заправо траже. Упитао их је да ли могу да попију чашу коју Он пије и да се крсте крштењем којим ће се Он крстити. У овим речима Спаситеља јасно је да Он заправо говори о Свом предстојећем Страдању. Његово крштење овде подразумева заправо Страдање. Јаков и Јован одговарају да могу то да учине, али им Спаситељ даље објашњава да, и поред тога, ипак, сести са леве и десне стране Његове, јесте нешто што ће се дати онима којима је то припремљено. Десеторица Апостола су чула овај разговор и почела су да се срде на Јакова и Јована, због тога што су тражили тако нешто.
Спаситељ користи ову прилику да објасни какви односи треба да постоје између Апостола и какав ће однос бити између људи у Царству Божијем, односно коме је заправо припремљено да седне са Господом у слави Царства Божијег.
Наиме, Господ Исус Христос говори Апостолима да однос између њих не треба да буде по узору на односе међу људима у свету, где једни људи владају и господаре другима. Насупрот томе, Спаситељ говори да, ко од њих хоће да буде први међу њима, да буде слуга свима.
Власт у Цркви подразумева, пре свега, служење другом, служење ближњем, служење црквеној заједници. Узор за то, како Апостоли, тако и сви верни, имају у Христу: „Син Човечији није дошао да му служе, већ да служи и да даде живот свој у откуп за многе.“
Други одељак који се чита данас јесте зачало из Лукиног Јеванђеља и није директно везано за првобитне јеванђелске великопосне катихезе. То је одељак о жени грешници која је помазала ноге Спаситељу скупоценим миром у знак свога покајања. Спаситељ јој на крају помазивања опрашта грехе, говорећи да јој се опраштају греси многи, јер је велику љубав имала. У ову недељу славимо успомену на Свету Марију Египћанку, велику подвижницу која се обратила од грешног живота у живот потпуно посвећен Богу у вишедеценијском пустињском подвигу. Управо поменуто Јеванђеље се чита са указивањем на њен живот, јер је и она, као жена грешница из Јеванђеља, велику љубав имала и ту љубав ка Господу је показала у свом покајању и окретању од морално разузданог живота у живот потпуне аскетско-подвижничке посвећености Богу.
јереј др Бобан Димитријевић