ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ПОУКЕ-ЈЕДАНАЕСТА НЕДЕЉА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ
Прича о немилосрдном слуги
(Мт. 18,23-35)-зач.77.
- Зато је Царство небеско слично човјеку цару, који хтједе да се прорачуна
са слугама својим.
- И кад се поче рачунати, доведоше му једнога дужника од десет хиљада таланата.
- И будући да он немаше чиме вратити, заповиједи господар његов да
продаду њега и жену његову и дјецу и све што имаше, и да се наплати,
- Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару, причекај ме, и
све ћу ти вратити.
- А господар се сажали на онога слугу, и пусти га и дуг му опрости.
- А кад изиђе слуга тај, нађе једнога од својих другара који му бијаше
дужан сто динара, и ухвати га и стаде давити говорећи: Дај ми што си дужан!
- Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме,
и све ћу ти вратити.
- А он не хтједе, него га одведе и баци у тамницу док не врати дуг.
- Видјевши пак другари његови тај догађај, ожалостише се веома, и
отишавши, објаснише господару својему све што се догодило.
- Тада га позва господар његов, и рече му: Зли слуго, сав дуг онај опростио
сам ти, јер си ме молио.
- Није ли требало да се и ти смилујеш на свога другара, као и ја на те што
се смиловах?
- И разгњеви се господар његов, и предаде га мучитељима док не врати све
што му је дуговао.
- Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату
својему од срца својих сагрјешења њихова.
У ову недељу на Светој Литургији слушамо јеванђелски одељак познат као прича о немилосрдном слуги.
Господ Исус Христос је често своје учење излагао у причама које су имале пренесено значење. Најважнија тема и садржај тих симболичких прича јесте било само Царство Божије.Ове недеље, на Светој Литургији смо имали прилику да чујемо управо једну такву причу.
Наиме, у данашњем Јеванђељу се говори о Царству Небеском у оквиру приче о човеку цару који је хтео да се „прорачуна са слугама својим“. Цару доводе слугу који је имао велики дуг – десет хиљада таланата и који није имао средстава да врати толики дуг. Господар је заповедио да продају и њега и његову породицу и све што је имао, да би се наплатио дуг. Међутим, слуга моли и преклиње свог Господара за милост. Господар се онда сажалио на свог слугу, пустио га на слободу и опростио му је дуг.
Када је слуга изашао, наишао је на једног свог дужника, који му је дуговао неупоредиво мање – сто динара. Тражио је од свог друга да му врати дуг, али овај није могао и молио га је за милост, као што је и он сам раније молио свог Господара. Међутим, слуга је био немилосрдан и није желео да опрости дуг свом пријатељу – дужнику, већ га је предао у тамницу. Друге слуге, његови другари, видели су овај догађај и обавестили су Господара шта се догодило. Господар позива слугу и назива га „злим слугом“, јер се није смиловао на свог друга као што се раније Он – Господар, смиловао њему. Потом Господар предаје злог слугу мучитељима све док не врати све што је дуговао. Спаситељ на крају поучава: „Тако ће Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату својему од срца својих сагрешења нихова.“
Овај јеванђелски одељак нам веома сликовито говори о опраштању и милосрђу као предуслову наше заједнице са Богом. У овој јеванђелској причи сам Бог је приказан у слици Цара – Господара који опрашта огроман дуг свом слуги. Овај слуга, који је велики дужник, јесте слика сваког од нас. Тај слуга тражи од свог дужника, који му дугује неупоредиво мање, да му врати свој дуг. Тај дужник јесте слика сваког нашег ближњег, сваког човека према коме треба да покажемо милосрђе и опраштање. Не можемо очекивати да Бог нама опрости неупоредиво веће дугове, ако ми не опраштамо неупоредиво мање дугове својим ближњима.
Главна поука ове приче јесте да предуслов учешћа у Царству Божијем, предуслов наше заједнице са Богом, јесте наша заједница са ближњима. Потребно је имати милосрђа за наше ближње, за другог и другачијег од нас, да бисмо кроз заједницу са ближњима могли доћи и до заједнице са Богом. Управо због тога је мир са ближњим, опраштање ближњем, предуслов нашег приступања Светом Причешћу, јер не можемо да будемо сједињени са Богом, ако нисмо у љубавној заједници са ближњим. Зато је предуслов за редовно и достојно приступање Светом Причешћу управо исказан у свештеничком позиву вернима да приступе Светој Чаши „са страхом Божијим, вером и љубављу!“
јереј др Бобан Димитријевић