БЕСЕДА НА БЛАГОВЕСТИ
Драга браћо и сестре,
Најзначајније биће у овом свету после Господа нашега Исуса Христа је Пресвета Богородица, управо због тога што је она родила Спаситеља света. Овај празник кога славимо данас, Благовести или Зачеће Господа нашег Исуса Христа, уздиже Пресвету Богородицу мимо свих створених људи, јер је управо она, својим подвигом и предавањем своје воље, Божијој вољи, учествовала у име рода људског у спасењу света.
Када је створио свет Господ је имао намеру да тај свет кроз Адама буде сједињен са Богом, али први човек Адам није хтео да прати Божији план о свету и згрешио је Богу, одбио је послушност Богу. Но, оно што он није учинио, учинила је Пресвета Богородица.
Када је дошао Арханђео Гаврило да јој пренесе вољу Божију, она је на ту благу вест у име свих нас, у име рода људског одговорила: „Ево слушкиње Господње. Нека ми буде по речи твојој“ (Лк 1, 38), дакле, управо супротно од онога што је Адам урадио када му је Бог заповедио да не једе од дрвета познања добра и зла. Уместо да је Адам рекао: „Ево слуге Господњег, нека ми буде по речи твојој“, Адам је то прекршио и чинио по вољи својој. Дакле, Бог је замислио да се кроз човека свет спасе и да дође у заједницу с Њим. Другачије заправо и није могло бити, јер је човек једини могао да буде посредник између света и Бога.
То спасење света, није могао да учини нико други, никакво друго створено биће, па чак ни анђели, већ само човек. Управо је стога наша захвалност Богородици велика, јер је она, у ствари, као човек, у име целог рода људског, принела природу своју и нашу, дала да се она сједини са Господом Христом у личности другог лица Свете Тројице, и да се у томе збуде и спасење тј. вечни живот за читаву творевину. И Господ Христос је сада тај нови Адам, Христос – и Бог и човек, у коме је сва творевина нашла спасење.
Мимо Њега не можемо ни ми нити било ко од створених бића имати живот вечни, јер је живот вечни, драга браћо и сестре, плод сједињења са Богом. А то се збило само овде у Христу зато јер је Он потпуни Бог и потпуни човек. У Његовој личности сједињена је тварна и нетварна природа. Зато нема ниједног бића на небесима и под њима, на земљи, кроз које би могли да се спасемо осим преко Господа Христа.
Тако се ми заправо спашавамо учествујући у заједници са Христом, учествујући у Телу Христовом. То чинимо увек када учествујемо у Светој Литургији, зато јер је Господ Христос, после Свог Вазнесења на небо, остао присутан овде међу нама управо на Светој Литургији.
Свету Литургију зато не служи човек, него сам Господ Христос. Увек је стога у нашој православној традицији Света Литургија била синоним и за Цркву и за Царство Небеско и за спасење, јер нигде на другом месту не можемо срести Господа осим овде и не можемо нигде доћи с Њим у личну заједницу осим на Светој Литургији.
Зато је, драга браћо и сестре, толико важно да учествујемо на Светој Литургији и да будемо увек присутни овде са Господом. То наше присуство је, у ствари, предокус онога што ће доћи, онога што нам је Господ обећао да ће се збити када сам буде дошао у другом свом доласку и када Га будемо видели лицем к лицу. Тада ће се заправо десити и васкрсење свих и обожење читаве творевине, дакле, свих оних који су имали заједницу са Њим. А све дотле кроз Свету Литургију учествујемо у том будућем веку.
На Светој Литургији ми се сједињујемо са Богом – кроз причешће. На тај начин и ми као и Богородица пристајемо и говоримо Му: Ево слуге и слушкиње Божије, нека нам буде по речи твојој и сједињујемо се са Њим и спашавамо се са Њим и узимамо залог вечнога живота. Амин!
приредио протојереј Дејан Арсић