БЛАЖЕНСТВА- О РАДОСТИ

БЛАЖЕНСТВА-РАДОСТ

 

Врлине смирења и понизности представљају почетак нашег духовног живота. Смиреноумље нас кроз покајање води ка  врлини кротости. Кротак човек је гладан и жедан божанске правде, која ће у потпуности бити остварена о Другом и славном Христовом доласку. Глад и жеђ за правдом Царства Божијег води нас  ка врлини  милосрђа. Милостиво срце у свом духовном узрастању постаје духовно чисто срце.  Човек чистог срца у светлости Божијој, а не у тами  сопствених сагрешења и себичности, сагледава читав свет. Људи чистог срца  творе мир, који превазилази сваки ум.  То је о мир који  представља слободу од свих брига и страхова које носи свакодневни живот и који је заснован на вери у Васкрсење Христово, које је залог нашег васкрсења.  Блаженство прогнаних правде ради није просто следећи корак у духовном животу верних. Ово блаженство представља реалност на свим степеницама хришћанског духовног живота.  Реч је о различитим врстама притисака, патњи и страдања које ће верни морати да претрпе, а који ће увек бити неправедни, безразложни и често насилнички и безумни.  Међутим, страдање „правде ради“ води у Царство небеско, само и једино ако имамо стање духа у коме, као прогоњени, са љубављу опраштамо прогонитељима. Једино на тај начин постајемо слични Христу који је, док је висио на Крсту, опростио онима који су га разапели.

„Радујте се и веселите се, јер је велика плата ваша на небесима“ (Мт.5,12). Радост представља неодвојиви и суштински део духовног живота. Духовна радост јесте један од плодова Духа Светога. Православна духовност је по својој природи увек оптимистична и носи са собом истинску, дубоку и животну радост, будући да је заснована на Христовој победи над смрћу, на Христовом Васкрсењу, као залогу свеопштег васкрсења мртвих и  васкрсења читаве творевине Божије на крају историје.Због тога свети апостол Павле често у својим посланицама позива верне на духовну радост, засновану управо на Васкрслом Христу, прворођеном међу многом браћом (Рим.8,29).

Радост православне-хришћанске вере није просто осећање некакве земаљске свакодневне среће, задовољства и забаве. То је радост познања слободе истине у љубави Божијој. То је радост познања да је смрт као највећи непријатељ људског рода побеђена у тајни и догађају Христовог Васкрсења. Међутим, са друге стране, то је радост удостојавања да се учествује у страдањима Христовим, јер је то једини пут ка васкрсењу. У Христовим страдањима учествујемо носећи свој крст, односно смирено подносећи страдања свакодневног живота и у подвигу вере, утишавајући буру страсти које носи тај живот. Дакле, духовна радост иде заједно са духовним страдањем. Погрешно је сматрати да радост долази тек на крају , када се страдање заврши. Радост у Христу иде заједно са страдањем у Христу. Они постоје истовремено и  због тога свети апостол Јаков истиче да верни треба да имају сваку радост, чак и када падну у различита искушења(Јк.1,2-3). У том духу и свети апостол Павле поучава да се хвалимо у невољама, знајући да невоља гради трпљење, а трпљење искуство, а искуство наду, а нада не постиђује, јер се љубав Божија (кроз Христово Страдање и Васкрсење, кроз божански план-домострој спасења) излила у срца наша Духом Светим, који нам је дарован (Рим.5.2-5). Духовна радост хришћанина, нарочито радост коју су у свом подвигу страдања пројављивали свети мученици представља сведочанство аутентичности и истинитости хришћанске вере и хришћанског духовног живота.