ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ПОУКЕ-ДЕСЕТА НЕДЕЉА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ
О исцељењу бесомучног дечака
(Мт.17,14-23)-зач.72.
- И када дођоше народу, приступи му човјек и паде на кољена пред њим говорећи:
- Господе, помилуј сина мојега, јер је мјесечар и мучи се љуто; јер много
пута пада у ватру, и много пута у воду.
- И доведох га ученицима твојим и не могоше га исцијелити.
- А Исус одговарајући рече: O роде невјерни и покварени! Докле ћу бити с
вама? Докле ћу вас трпљети? Доведите ми га амо.
- И запријети му Исус; и демон изиђе из њега; и оздрави момче од онога часа.
- Тада приступише ученици Исусу и насамо му рекоше: Зашто га ми не
могосмо изгнати?
- А Исус им рече: За невјеровање ваше. Јер заиста вам кажем: Ако имате
вјере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо, и
прећи ће, и ништа вам неће бити немогуће.
- А овај се род не изгони осим молитвом и постом.
- А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Син Човјечији биће предан у руке људске:
- И убиће га, и трећи дан устаће. И веома се ожалостише.
У ову недељу на Светој Литургији слушамо одељак из Јеванђеља по Матеју, који говори о исцељењу бесомучног дечака.
Господу Исусу Христу долази један веома забринут човек – родитељ, молећи Спаситеља да исцели његовог сина „јер је месечар и мучи се љуто“. Забринути отац преклиње Исуса да помогне његовом детету, падајући на колена пред Спаситељем и објашњавајући да претходно ни сами Aпостоли нису могли да исцеле његовог сина. Оно што је важно у овој ситуацији јесте да ни сами Спаситељеви ученици нису могли да исцеле дечака. Знамо да је Исус раније, као што је описано у десетој глави истог Jеванђеља, послао своје ученике на мисију, дарујући им благодат Духа Светога, да проповедају реч о доласку Царства Божијег и да ту реч потврђују разним чудесним знацима и исцељењима.
Међутим, у овом случају то се није десило. Исус одговара родитељу детета, а уједно и својим ученицима и свим људима: „О роде неверни и покварени! Докле ћу бити са вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо!“ Потом Исус исцељује дечака и на питање својих ученика зашто они нису могли да га исцеле, Исус одговара да је то због њиховог неверовања. Дакле, дар Духа Светога који су Апостоли раније добили, није некакав аутоматски, магијски дар. Благодат Духа Светога увек подразумева човекову вољу, човекову слободу, човекову веру, поверење у Божију силу и Божију благодат. Због тога Спаситељ и одговара својим ученицима: „Ако имате вере колико зрно горушично, рећи ћете гори овој: пређи одавде тамо и прећи ће и ништа вам неће бити немогуће.“ (Мт. 17:20)
На крају, Спаситељ поучава своје ученике да се овај род не изгони другачије, осим молитвом и постом! Ове Исусове речи значе да се, са једне стране, род демонски не може изгонити из овог поседнутог дечака и уопште из људи, без подвига, односно без хришћанског, посвећеног начина живота у молитви и посту. Са друге стране, речи „овај род“ могу да значе и овај резултат, овакво постигнуће, овакав духовни плод – духовни род, не може да се постигне без подвижничког начина живота, без живе вере у Господа, изражене у молитви и посту, који представљају духовна средства помоћу којих човек показује своју истинску посвећеност Богу.
Због тога, смисао данашњег Jеванђеља је вишеструк. Са једне стране, ово исцељење бесомучног дечака нам открива Исуса као истинског Сина Божијег, као Онога ко је Господар духовног света, као Оногa коме се демони покоравају. Са друге стране, ово исцељење нам говори колико је у тајни спасења важна синергија, сарадња Божије воље, Божије благодати и људске вере, људског подвига – подвижничког живота израженог у молитви и посту. Уједно,овај одељак нам показује да је хришћански подвиг стална духовна борба у којој има успона и падова, јер видимо да чак и сами Апостоли нису могли да исцеле овог дечака. Због тога је хришћански подвижнички живот, изражен у молитви и посту, важан за све нас верне, јер једино на тај начин пројављујемо своју истинску посвећеност Богу и Царству Божијем, које очекујемо и коме се надамо.
јереј др Бобан Димитријевић