ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ПОУКЕ-ДРУГА НЕДЕЉА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ
Позив првих Апостола
(Мт.4,18-23)-зач.9.
- А идући покрај мора Галилејског видје два брата. Симона, званога Петар, и Андреја, брата његова, гдје бацају мрежу у море, јер бијаху рибари.
- И рече им: Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.
- А они одмах оставише мреже и пођоше за њим.
- И отишавши одатле видје друга два брата, Јакова Зеведејева и Јована
брата његова, у лађи са Зеведејем, оцем њиховим, гдје крпе мреже своје, и позва их.
- А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим.
- И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу.
У ову недељу на Светој Литургији слушамо јеванђелско зачало о позивању првих Апостола.
Спаситељ је своју проповед започео у крајевима Завулоновим и Нефталимовим (Мт. 4,13). То су имена старозаветних племена која су насељавала крајеве Галилеје, која се налазила северно од Јудеје и Самарије. У овим крајевима, поред јеврејског становништва, живели су и многобошци. Сама чињеница да Исус започиње своју проповед у овим крајевима, упућује на то да ће његово учење бити универзално – намењено свим људима, а не само старозаветном израиљском народу.
Јеванђелист Матеј то потврђује и препознаје као остварење старозаветног пророштва из књиге Пророка Исаије: „Земља Завулонова и земља Нефталимова … Галилеја незнабожачка, народ који седи у тами виде светлост велику и онима који седе у сенци смрти, светлост засија. (Ис. 8,23-9,1)“ .
Управо у тим крајевима са мешовитим становништвом – у градићу Капернауму, на обали Галилејског мора, односно Галилејског језера, које се због своје величине назива морем, настанио се Исус и проповедао је о покајању и доласку Царства Божијег.
У данашњем Јеванђељу слушамо како су прости и неуки галилејски рибари постали Апостоли и ученици Господњи. Јеванђеље нам говори како је Исус ишао покрај Галилејског мора и како је видео Симона званог Петар и Андреја, његовог брата, где бацају мреже у море, јер су били рибари. Спаситељ их позива једноставним позивом: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи!“ Ово је била јасна метафора призвања простодушних рибара-обичних људи, који су се бавили тешким свакодневним пословима у једну нову службу, у призвање ученика Господњих. Бити Апостол значи бити посланик, ученик, онај који говори у име свог Учитеља и који Његово дело обзнањује људима.
У том смислу, Апостоли су они који објављују вољу Божију откривену људима у Господу Исусу Христу – Сину Божијем који је постао један од нас људи, да бисмо ми људи постали синови Божији по дару Божијем, по благодати Божијој.
Такође, поред Петра и Андреја, за Исусом полазе и друга два брата рибара, Јаков и Јован – синови Зеведејеви. На основу овог јеванђелског одељка може се помислити да су Апостоли одједном све оставили и напрасно пошли за Спаситељем. Међутим, треба имати на уму да се у предходном одељку говори о томе како је Исус већ проповедао о Царству Божијем у крајевима Галилеје (Мт. 4:17) и да су Апостоли сигурно имали прилике да чују Његову проповед и виде Његова чуда.
Оно што Јеванђелист Матеј жели да нам нагласи у данашњем Јеванђељу јесте да су Апостоли заправо били чврсти, одлучни и непоколебиви у својој одлуци да пођу за Исусом. То је важно и због тога што само биће Цркве подразумева апостолство. Ми верујемо у Једну, Свету, Саборну и Апостолску Цркву. Дакле, природа Цркве је апостолска. То значи да Црква подразумева мисију у овом свету, проповед о покајању и доласку Царства Божијег. Данашње Јеванђеље завршава се обавештењем о Исусовој проповеди о Царству Божијем по свој Галилеји, проповеди коју су прихватили и ширили и сами Свети Апостоли као Његови ученици.
То апостолско дело, мисију и проповед, наставља до дана данашњег читава Црква Божија. У том, мисионарском делу Цркве, свима нам је потребна апостолска посвећеност, одлучност и чврстина вере. Свако од нас крштених и миропомазаних чланова Цркве – благословеног Царства Оца и Сина и Духа Светога, позван је и призван да овом свету, који у злу и греху лежи, благовести радост Васкрсења Христовог као догађаја који представља почетак свеопштег васкрсења мртвих и као догађаја који уводи реалност Царства Божијег у историју.
јереј др Бобан Димитријевић