ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ПОУКЕ ДРУГЕ НЕДЕЉЕ ВАСКРШЊЕГ ПОСТА

Друга недеља Великог поста

Излечење одузетога у Капернауму

(Мк. 2,1-12)-зач.7.

Христос-Пастир добри

(Јн. 10,9-16)-зач.36.

 

Јеванђеље по Марку

 

1. И уђе опет у Капернаум послије неколико дана; и чу се да је у кући.
2. И одмах се скупише многи тако да не могаху ни пред вратима да се

смјесте; И казиваше им ријеч.

3. И дођоше к њему са узетим, кога ношаху четворица.
4. И не могући приближити се к њему од народа, открише кров од куће гдје

он бијаше, и прокопавши спустише одар на коме узети лежаше.

5. А Исус видјевши вјеру њихову, рече узетоме: Синко, опраштају ти се

гријеси твоји!

6. А ондје сјеђаху неки од књижевника и помишљаху у срцима својим:
7. Што овај тако хули на Бога? Ко може опраштати гријехе осим једнога Бога?
8. И одмах разумјевши Исус духом својим да они тако помишљају у себи, рече

им: Што тако помишљате у срцима својим?

9. Шта је лакше? Рећи узетоме: Опраштају ти се гријеси; или рећи: Устани и

узми одар свој, и ходи?

10. Но да знате да власт има Син Човјечији на земљи опраштати гријехе, рече

узетоме:

11. Теби говорим: Устани и узми одар свој, и иди дому своме.
12. И уста одмах, и узевши одар изиђе пред свима тако да се сви дивљаху и

слављаху Бога говорећи: Никада тако што не видјесмо.

 

Јеванђеље по Јовану

 

9. Ја сам врата; ако ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу

ће наћи.

10. Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох

да живот имају и да га имају у изобиљу.

11. Ја сам пастир добри. Пастир добри живот свој полаже за овце.
12. А најамник, који није пастир, коме овце нису своје, види вука гдје

долази, и оставља овце. и бјежи; и вук разграби овце и распуди их.

13. А најамник бјежи, јер је најамник и не мари за овце.
14. Ја сам пастир добри и познајем своје, и моје мене познају.
15. Као што Отац познаје мене и ја Оца; и живот свој полажем за овце.
16. И друге овце имам које нису из овога тора, и те ми ваља привести, и чуће

глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

 

У ову, другу недељу Великог поста, на Светој Литургији слушамо два јеванђелска одељка. Прво читање је из Јеванђеља по Марку и односи се на време Великог поста, док је друго читање из Јеванђеља по Јовану и односи се на Светог Григорија Паламу, чије прослављање пада увек у ову, другу недељу Великог поста.

У раној Цркви време Великог поста представљало је време припреме катихумена за крштење. Због тога није случајно да се данас чита одељак о исцељењу одузетог човека у Капернауму. Капернаум је био градић на обали Галилејског језера у коме је Спаситељ учинио велики број чуда.

Оно што је посебно интересантно у овом догађају јесте то што су људи који су довели овог непокретног човека, открили кров куће где је био Спаситељ, да би могли да спусте одар на коме је овај болесник лежао. У оно време су куће прављене са равним крововима, али је био велики подвиг и напор да се кров открије, те да се овај болесник доведе до Спаситеља. Видевши њихову веру, Господ Исус Христос најпре опрашта грехе болеснику, а потом га исцељује. Када су неки од књижевника чули како Исус опрашта грехе болесноме, помислили су у срцима својим како Он хули на Бога, јер грехе може опростити само Бог. Исус им одговара да Син Човечији има власт на земљи да опрашта грехе. Управо као потврђивање те Божанске власти, Спаситељ исцељује одузетог човека.

У овом исцељењу је важно приметити да Исус одговара на молбу ближњих. Веома је важна наша молитва за наше ближње. Такође, у раној Цркви, веома је било важно да верни дају своју подршку онима који ће се тек крстити. У овом исцељењу Исус себе показује као онога који има власт над грехом и то као истински Син Божији. У Јеванђељу, Исус о себи говори као о Сину Човечијем, као о ономе који има власт отпуштати грехе. Израз Син Човечији односи се на Месију који ће доћи и који ће имати Божанску власт, који ће судити свету и донети у свет реалност Царства Божијег. То се управо проповеда онима који ће се крстити, али и нама данас, нама који ишчекујемо Други и славни Христов долазак и коначно и потпуно успостављање Царства Божијег. Док Царство Божије не дође, Света Литургија је духовни простор и амбијент у коме је Царство Божије присутно.

Свето Причешће је наше сједињење са Васкрслим Христом  и још више од тога, Свето Причешће је почетак нашег учешћа у будућем Царству Божијем. Управо тако је о Светој Евхаристији говорио Свети Григорије Палама, кога данас прослављамо. Он је наглашавао да нам се Бог открива и даје својим Божанским деловањем, својим Божанским енергијама у Светом Причешћу. Са друге стране, Божанска суштина је та која увек остаје недоступна за човека. Свети Григорије Палама је говорио о потреби редовног причешћивања верника, на свакој Светој Литургији, будући да је редовно причешћивање значило конкретно остварење спасења и обожења човека. Због тога сви верни који држе све Црквом прописане постове треба да приступају Светом Причешћу редовно и то увек трудећи се да то буде „са страхом Божијим, вером и љубављу“, будући да је то једини истински предуслов за редовно причешћивање.

јереј др Бобан Димитријевић, сабрат храма Св.цара Константина и Јелене