Недеља трећа-недеља жена Мироносица
(Мк. 15,43-47; 16,1-8)-зач.69.
чекаше, и усуди се те уђе Пилату и заиска тијело Исусово.
давно умро?
који бјеше исјечен у камену, и навали камен на врата гроба.
купише мирисе да дођу да га помажу.
десне стране; и уплашише се.
Устаде, није овдје; ево мјеста гдје га положише.
Галилеју; тамо ћете га видјети, као што вам рече.
ништа не казаше, јер се бојаху.
У ову, трећу недељу по Васкрсењу Христовом, слушамо одељак из Јеванђеља по Марку у којем се говори о јављању Васкрслог Христа женама мироносицама.
Заправо, у данашњем јеванђелском читању говори се о наговештају и радосној вести о Христовом Васкрсењу, благовести коју анђео Божији саопштава женама мироносицама.
Наиме, пошто је прошла субота, веома рано у први дан недеље, жене које су пратиле Господа дошле су на Његов гроб да би – по тадашњем јудејском обичају – помазале Исусово мртво тело миром.
Како слушамо у Јеванђељу, Јосиф из Ариматеје, који је био угледна личност у јудејском народу и тајни ученик Христов, долази Пилату и добија дозволу да Исусово тело положи у гроб који је био исечен у камену и који је потом затворио наваливши велики камен на његова врата.
Све ово су посматрале Марија Магдалина и Марија Јосијина. У недељу изјутра, на освитку зоре, оне заједно са Маријом Јаковљевом и Саломијом одлазе на Исусов гроб да помажу Исусово тело мирисним уљима, која су се користила за помазивање покојника. Управо њима, женама мироносицама, јавља се анђео Господњи када су ушле у гроб на коме је камен од врата гробних био одваљен и благовести им да је Исус устао из мртвих и да иду у Галилеју где ће се јавити Апостолима, као што им је обећао. Жене мироносице у страху и трепету одлазе од гроба, ником ништа не казивајући, јер се бојаху.
Овим описом завршава се читање данашњег јеванђељског зачала. Међутим, на основу других јеванђелских одељака видимо да се и сам Васкрсли Господ касније јавио женама мироносицама.
Оно што је посебно интересантно за нас, то је управо та чињеница да се Васкрсли Христос јавља најпре женама мироносицама, а тек после и својим ученицима. Према тадашњим јудејским друштвеним нормама, друштвени статус жене, сходно томе и њено сведочење о нечему, у овом случају о Васкрсењу Христовом, није имало тако велику тежину. Па ипак, Спаситељ се најпре њима – женама мироносицама јавља.
Зашто је то тако? Пре свега из једног простог разлога који и јесте смисао данашњег јеванђелског читања. Тај разлог јесте верност, безрезервна посвећеност и љубав коју су ове жене показале према Исусу током читавог Његовог јавног деловања, па и у догађају Његовог спасоносног Страдања. Сетимо се, Апостоли су се разбежали, а под Крстом су остале Пресвета Богородица, љубљени ученик Свети Јован Богослов и жене мироносице.
Управо тим Светим женама, које нису знале ништа о Васкрсењу Христовом, које нису слушале речи Господње, више пута упућене Апостолима, о томе да ће пострадати и да ће устати из мртвих, управо њима и њиховој верности и љубави долази Васкрсли Господ. На њихову љубав, на њихов плач и тугу одговара Васкрсли Исус. Он је тај који их теши својим јављањем позивајући их на радост Васкрсења, радост победе Живота над смрћу.
Јављање Васкрслог Христа женама мироносицама је важно за све људе свих времена, зато што је то утеха за све оне који безрезервно и у потпуној љубави следују Исусу. То јављање Христово је нада безнадежнима, истинска и нелажна нада читавом људском роду, јер Васкрсење Христово јесте завештање и залог – почетак свеопштег Васкрсења мртвих на крају историје, када ће Васкрсли Христос обрисати сузе са сваког лица, утешити неутешне и коначно установити Царство у коме неће бити плача, бола, туге и уздисања, него живота вечног и бесмртног. До тада, до Другог и славног Христовог доласка Васкрсли Господ нам дарује Свето Причешће као почетак и предокус нашег учешћа у слави Будућег века.
јереј др Бобан Димитријевић