ЈЕВАНЂЕЛСКЕ ПОУКЕ ПРВЕ НЕДЕЉЕ ПОСТА
Прва недеља Великог поста
Христов разговор са Натанаилом
(Јн.1,43-51)-зач.5.
- Сутрадан хтједе Исус изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном!
- А Филип бјеше из Витсаиде, из града Андрејева и Петрова.
- Филип нађе Натанаила и рече му: Нашли смо онога за кога писа Мојсеј у
Закону и Пророци: Исуса, сина Јосифова, Назарећанина.
- И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити што добро? Рече му
Филип: Дођи и види!
- А Исус видје Натанаила гдје долази к њему и рече за њега: Ево правог
Израиљца у коме нема лукавства.
- Рече му Натанаило: Откуда ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Прије
него те позва Филип, видјех те кад бијаше под смоквом.
- Одговори Натанаило и рече му: Рави, ти си Син Бо-жији, ти си цар Израиљев.
- Одговори Исус и рече му: Зато што ти казах да те видјех под смоквом,
вјерујеш? Видјећеш више од овога.
- И рече му: Заиста, заиста вам кажем: од сада ћете видјети небо отворено
и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човјечијега.
У прву недељу Васкршњег поста на Светој Литургији слушамо јеванђелски одељак који се чита из Јеванђеља по Јовану. Ова прва недеља Великог поста је после деветог века добила назив „Недеља Православља“. У ову недељу се потсећамо победе Цркве над иконоборством као и над свим јересима пре тог периода. Реч је о догађају поновног увођења прослављања икона у Цариграду 843.године. Пошто не постоји директна веза овог празника са Великим постом, ми ћемо се задржати на тумачењу Јеванђеља. У данашњем Јеванђељу слушамо о призиву Филипа и Натанаила у апостолску службу. Након што је Господ Исус Христос призвао Филипа, који је био из Витсаиде у Галилеји, он нађе Натанаила и рече му: „Нашли смо онога за кога писа Мојсије у Закону и пророци, Исуса из Назарета.“
Натанаило одговара Филипу изражавајући сумњу да из Назарета уопште може да буде било шта добро, собзиром да то није био чист јудејски крај, већ је било и многобожаца у њему. Филип га позива да дође и види! Овај одељак се читао још у раној Цркви приликом катихеза – поучавања катихумена, односно оних који ће се крстити, будући да су се они управо овим, Васкршњим постом, припремали за Свето Крштење. Овај позив Натанаилу да дође и види, јесте позив који је Црква некада упућивала онима који ће се крстити, а данас је упућен свима нама, да бисмо кроз искуство подвига Великог и Часног поста дошли на поклоњење Распетом и Васкрслом Господу Исусу Христу. Спаситељеве речи упућене Филипу и Натанаилу да ће од сада видети небо отворено и анђеле Божије како узлазе и силазе на Сина Човечијег, јесу речи упућене и катихуменима, а данас свима нама.
То су речи којима нас Господ Исус Христос све позива да узмемо учешћа у великој тајни Божијег плана за спасење целокупне творевине и целокупног људског рода. То су речи којима нас Спаситељ позива да лично узмемо учешћа у Његовом спасоносном Страдању, Васкрсењу као и Вазнесењу на небо. Христово дело спасења, благодаћу Светога Духа бива присутно и доступно за све верне у Светом Причешћу, због чега су се у раној Цркви катихумени крштавали на Велику Суботу и потом причешћивали на Пасху, празник Васкрсења Христовог. Верни су се причешћивали редовно, сваке недеље која представља својеврсну „малу Пасху“, као и средом и петком на Литургији Пређеосвећених дарова, ишчекујући сједињење са Васкрслим Господом и на крају нашег Великопосног путовања, на сам празник Васкрсења Христовог.
јереј др Бобан Димитријевић