НЕДЕЉА 19.СЕПТЕМБАР- ПОУКЕ ПРИЧЕ О ЗЛИМ ВИНОГРАДАРИМА

Прича о злим виноградарима

 (Мт.20,1-16)-зач.80.

 

  1. Јер је Царство небеско слично човјеку домаћину који ујутру рано изиђе да

најми посленике у виноград свој.

  1. И погодивши се с посленицима по динар на дан, посла их у виноград свој.
  2. И изишавши око трећега часа,1видје друге гдје стоје на тргу беспослени.
  3. И њима рече: Идите и ви у виноград мој, и што буде право даћу вам.
  4. И они отидоше. И опет изишавши око шестога и деветога часа, учини тако.
  5. А око једанаестога часа изишавши, нађе друге гдје стоје беспослени и

рече им: Што стојите овдје цијели дан беспослени?

  1. Рекоше му: Јер нас нико не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и

што буде право примићете.

  1. А кад би увече, рече господар винограда приставу својему: Дозови

посленике и подај им плату почевши од посљедњих до првих.

  1. И дошавши који су око једанаестога часа најмљени, примише по динар.
  2. А када дођоше први, помислише да ће више примити, и примише и они подинар.
  3. И примивши роптаху на домаћина.
  4. Говорећи: Ево, ови посљедњи један час радише, па их изједначи с нама

који поднијесмо тегобу дана и жегу.

  1. А он одговарајући рече једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти

неправду. Ниси ли погодио са мном по динар?

  1. Узми своје па иди; а ја хоћу и овоме посљедњему да дам као и теби.
  2. Или зар ја нисам властан у своме чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло

што сам ја добар?

  1. Тако ће бити посљедњи први и први посљедњи; јер је много званих а

мало изабраних.

 

У ову недељу на Светој Литургији се произноси јеванђелски одељак који је познаткао прича о злим виноградарима. Реч је заправо о параболи – пророчкој причи са пренесеним значењем.Господ Исус Христос је често говорио и проповедаоу причама, попут старозаветних пророка. Ово је једно одтаквих казивања.

Човек домаћин са почетка ове причесвакако представља Бога. Сам Бог је тај који припрема виноград и предаје га виноградарима да га обрађују. У светоотачким тумачењима виноград представља сам Божијинарод – Израиљ. Виноградари представљају вође Изабраног народа Божијег – првосвештенике, свештенике икњижевнике (тумаче Светог Писма), који су духовно руководили израиљским, јудејским народом.

Време бербе је време када виноградари треба да пошаљу домаћину винограда његове плодове. Зато домаћиншаље слуге своје у виноград свој, да приме плодове. Слугео којима је реч у причи јесу пророци који су објављиваливољу Божију у Старом Завету, како вођама јеврејског, Изабраног народа, тако и самом народу Божијем. Као што суу Старом Завету пророци страдали од стране старозаветних вођа израиљског народа, тако у овој причи слуге страдају од виноградара.

На крају, господар винограда шаље свог сина, надајући се да ће се виноградари постидети његовог сина.Заиста , након што је Бог слаопророке у Старом Завету,на крајује послао Сина Свог Јединородног у овај свет. Међутим,виноградари убијају сина да би присвојили његово наследство. Вође јудејског народа су управо тако и поступиле. Они нису прихватили Реч Божију, нису прихватили СинаБожијег, кога је послао у овај свет сам Бог Отац, већ су гаразапели на крсту.

Питање које сам Господ Исус Христос поставља присутним старешинамаи вођама јеврејског народа је јасно–штатреба да учини господар винограда са виноградарима кададође у свој виноград?Они одговарају да виноградари као злочинци треба дабуду кажњени смрћу, а да виноград треба да буде предат другим виноградарима, који ће давати плодове у своје време. Накрају, Господ ИсусХристос им одговара да ће се то управо десити са њима, јер они – старешине и вође Изабраног народа,представљају зле виноградаре, који ће бити кажњени и одкојих ће виноград бити одузет. То значи да ће народ Божији– виноград Божији, бити предан новозаветној Цркви Божијој, новим настојатељима, онима који ће донети плодовеу своје време. Господ завршава причу цитирајући старозаветни пророчки псалам: „Камен који одбацише зидари, тај поста глава од угла; то би од Господа идивно је у очима нашим“ (Пс. 118,22).

Наиме, сам Христос је камен који су одбацили зидари – духовне вође и старешине јудејског народа. Тај камен – Христос, јестекрајеугаони камен, темељ новозаветне Цркве Божије.То је Божије дело. Тајна Страдања и Васкрсења Христовог је темељ новозаветне вере, темељ новозаветне Цркве Божије и та велика тајна представља коначно остварење вољеБожије, када је реч о спасењу света.Наравно, као што је виноград одузет од јеврејских вођа, тако је то исто могуће и у Новом Завету. Наша одговорносткао новозаветне Цркве Божије, као новозаветног народа Божијег, као Новог Израиља, јесте огромна. Потребно је да будемо духовно трезвеноумни и истински посвећени творењу вољеБожије, да бисмо родили род у своје време. Спасење нијеникоме загарантовано. Господ Исус Христос је извршио тајнунашега спасења. Његово спасоносно и животворно Страдање и Васкрсење јестекрајеугаони камен наше вере, наше Цркве.

Питање које увексеби можемо да поставимо јесте, да ли смо заиста одговорилина призив Божији. Да ли рађамо плодове достојне Господа,плодове који су наш одговор на безрезервну љубав, којује Онпоказао према нама управо у Свом Страдању и Васкрсењу.Свети Апостол Павле каже да ће се о Другом и славном Христовом доласку и старозаветни Израиљ – Јевреји, поново обрадовати Господу и бити помиловани (Рим.11,25-31). То значи да нама, новозаветном народу Божијем, истинској Цркви Божијој, не приличи никакво уздизање над другима и другачијима, како народима, тако ипојединцима, било да они верују у Господа, било да не верују.Једноставно, спасење подразумева непрестано духовно делање, живот у несебичној љубави са ближњима и живот возглављен и остварен у својој пуноћи у Светом Причешћу.

Сада и овде, док не дође пуноћа славе Царства Божијег,Света Литургија представља темељ нашегидентитета исмисла постојања, јер управо у њој, сједињени са Сином Божијим, започињемо учешће увечном, божанском животу Свете Тројице, животу који ће нам се изобилно и у пуноћи даровати у  Будућем веку.

презвитер др Бобан Димитријевић,

сабрат храма Светог цара Константина и Јелене