О МУДРОСТИ-ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА
ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА
О МУДРОСТИ
Врлина мудрости се повезује са врлином познања, као што се, у духовности уопште, теорија тесно повезује са праксом. Врлина мудрости подразумева непосредни увид у ствари, неку врсту практичног разумевања, прихватања и остваривања у свом животу, онога што је у теоријском сагледавању истинито и исправно. Мудар човек је онај човек који дубоко и јасно сагледава тајне Божије воље. Мудар човек је у стању да понуди конкретан савет другом човеку у свакодневним животним ситуацијама. Он може да укаже на оно што је воља Божија за оног човека који је суочен са стварним проблемима и неопходним одлукама.
Време Великог поста који је пред нама јесте период црквено-богослужбене године када се из Старог Завета нарочито читају свете књиге које обухватају и тему божанске мудрости. То су Приче Соломонове и Псалми, а по свом садржају овде спадају и Књига проповедникова и Књига Исуса сина Сирахова. У том контексту, премудри Соломон поучава:“Не виче ли мудрост и разум не пушта ли глас свој? Научите се луди мудрости и безумни уразумите се! Примите поуку моју, а не сребро и примите радије знање, неголи најбоље злато, јер је боља мудрост од драгога камења…Ја,мудрост, боравим са разборитошћу и разумно знање налазим. Мрзим на поноситост и охолост, на зли пут и уста опака“ ( Приче Соломонове, 8.гл).
Нови Завет нам открива један нови смисао божанске мудрости. Наиме, у Новом Завету божанска мудрост се налази и открива у Господу Исусу Христу. Његова Личност јесте сама „премудрост Божија“ (1.Кор.1,24). То значи да је Исус Христос Личност која нам открива тајну воље Божије за спасење света и човека. Са друге стране, Христос је тај који представља и предвечну премудрост Божију, односно Он је Друго Лице Свете Тројице, Личност која од вечности постоји у заједници са Богом Оцем и Духом Светим. О томе верне поучава свети апостол Павле када каже да не говори о пролазној мудрости овога века, већ о „премудрости Божијој у тајни сакривеној, коју предодреди Бог пре векова за славу нашу…што око не виде и ухо не чу и у срце човеково не уђе, то припреми Бог онима који га љубе (1.Кор.2,6-15). На другом месту, говорећи о Божијем доласку међу људе, појашњава о каквој тајни је реч:“Обзнанивши нам тајну воље своје, по благовољењу својем, које унапред одреди у Њему(Христу), за остварење пуноће времена, да сједини оно што је на небу и на земљи у Њему…Отац славе да вам дарује Духа мудрости да га познате…да бисте знали какво је богатство славе наслеђа Његовог у светима…ради тога сам ја, Павле, писао да расветлим свима у чему је устројство тајне од вечности сакривене у Богу, који је саздао све…да се кроз Цркву сада обзнани многострука мудрост Божија (Еф.1,9-19;3,1-10).
Дакле, када говоримо о мудрости Божијој, заправо говоримо о вечној Божијој вољи и намери да створи свет и човека и да затим Бог сам , у Личности Сина Божијег, постане један од нас и омогући нам да се сјединимо са Њим и да на тај начин постојимо вечно и бесмртно, као усиновљени Богу Оцу, као синови Божији по благодати, по дару Божијем. Ова велика тајна воље Божије се остварује у Цркви, благодаћу Духа Светога, који чини да све оно што је Христос једном у историји учинио ради нас људи и ради нашега спасења, буде доступно свима нама, и то у светотајинском животу и то пре свега у Светој Евхаристији, односно у причешћивању Светим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа. Свети Божији људи су они који верне поучавају саобразно овој тајни вечне премудрости Божије, откривене и остварене у Личности Христовој. Пуноћа остварења воље Божије је нешто што очекујемо у животу Будућег Века, о Другом и славном Христовом доласку и зато се мудрост Божија у животу верних огледа пре свега у аскетско-подвижничком животу, односно у дубоком доживљају пролазности материјалних вредности овога света, које могу да задобију значај једино као средство за помоћ другоме, ближњем, будући да једино на тај начин, сада и овде у нашим животима, пројављујемо љубав, која ће бити начин нашег постојања у вечном Царству Божијем.