ОСНОВНЕ ПОУКЕ БОГОСЛУЖЕЊА НА ВЕЛИКИ ПЕТАК

Јутрење Великог петка се обично служи претходне вечери, и носи назив: служба светих и спасоносних страдања Господњих. Главно обележје ове службе јесте читање дванаест одабраних делова из Јеванђеља, од којих се сваки односи на Христово страдање. Први део који се чита је одељак из Јеванђеља по Јовану 13,31-18,1. То је Христов разговор са апостолима који се завршава такозваном првосвештеничком молитвом,која основу јединства Цркве поставља у јединству Свете Тројице– да сви буду једно, као ти Оче, што си у мени и ја у теби, да и они у нама једно буду, да свет верује да си ме ти послао (Јн.17,21).  Последње Јеванђеље говори о печаћењу гроба и постављању страже (Мт.27,62-66).

Када је реч о овим јеванђелским читањима, довољно је поменути да прво од њих започиње Христовим речима победе на путу за Гетсимански врт:Сада се прослави Син Човечији! Необичност ових Спаситељевих речи је у томе што се у њима слава Божија, не повезује са силом и моћи Божијом, као што то бива у свести обичних људи, већ се слава Божија повезује са предстојећим страдањем Сина Божијег. Страдање дакле, открива славу Божију, односно кроз добровољно страдање и погребење, Христос побеђује наше највеће непријатеље, пропадљивост и смрт. Реч је о таквој тајни  Божијег промисла, која нам указује на  начин Божијег деловања у свету, на начин Божијег откривања људима, у контексту чињенице да Господ никада не намеће своју љубав и увек поштује слободу човека. Управо зато се у отпусту Страсне седмице и помињу драговољна Христова страдања. Најсавршенији израз те слободе у деловању Сина Божијег у свету јесу оне речи са крста, које слушамо у овим јеванђелским читањима: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио, Мт.27,46- речи усамљености, богоостављености, речи које изражавају отуђеност и одвојеност човека, људске природе и свеколике твари од Бога. Тајна спасења и јесте у томе, да све ово постаје искуство Личности Сина Божијег и управо зато што Син Божији, као један од нас, пролази кроз то искуство страдања,смрти и богоостављености, зато је спасење и могуће, јер све то човек сам не може да превазиђе, док Христос, остајући веран Богу Оцу,остајући веран свом идентитету Сина  Божијег, и то до смрти на крсту, превазилази ове наше највеће непријатеље, јер пропадљивост и смрт нису могли раскинути  везу љубави, заједницу љубави, која од вечности постоји између Оца и Сина.

(Ових дванаест Јеванђелских читања о Христовом страдању стављењо је између различитих делова службе. Целокупно појање односи се на Спаситељеве муке и везано је за јеванђеља, пророчке књиге и псалме. После шестог јеванђељског читања додају се Господња блаженства, а посебан нагласак ставља се на спасењу разбојника који је признао Царство Христово.)

На часовима Великог петка понавља се јеванђеље Христовог страдања, а сваком часу додају се месијански одељци из старозаветних пророчких књига, нарочито из књиге пророка Исаије, који се због прецизности описа Христових страдања, код Светих отаца назива старозаветним  јеванђелистом,  као и одељци из посланица св. апостола Павла, који се односе на човеково спасење кроз Христово страдање.

На Велики петак се не служи Света литургија, због истих оних разлога о не служењу евхаристије у дане поста. Наиме,Света литургија је увек пасхална прослава заједнице са васкрслим Христом, а будући да је великопосни период заправо припрема за Васкрсење Христово, литургијски поредак подразумева да се не служи евхаристија током седмичних дана поста.

свештеник Бобан Димитријевић