ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ-О ГРЕХУ

ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ

О ГРЕХУ

 

На основу Светог Писма, можемо да видимо да је појам греха описан као прекршај Божијег закона. Грех је „безакоње“ и „чињење неправде“ (1.Јн 3,4). Врло је важно знати да грех има и једно дубље значење од овог законског приступа. Наиме, на грчком језику реч грех означава промашај, кретање у погрешном смеру, погрешно усмерење целокупног човековог бића, живот усмерен ка погрешном циљу. То заправо значи да грех пројављује човеково опредељење да живи без Бога, мимо Бога, што уствари представља живот који нужно води ка смрти и пропадљивости, будући да је истински-вечни живот  незамислив без заједнице са Богом.

У Свето Писму се грех изражава и у категорији пада. Наиме, реч пад означава кретање надоле, отпадање од Бога, удаљавање од првобитног достојанства и заједнице са Богом, за коју је човек створен. Такође, о греху се говори и као о каљавости, духовној прљавштини, што упућује на целомудреност, потпуну посвећеност Богу читавог људског бића, духовну чистоту, која је грехом изгубљена. О греху се говори и као о кривици, собзиром на првобитно стање невиности. Свето Писмо говори о греху и као о отуђењу,одвајању од Бога. У том контексту, грех упућује на стање у коме неко најпре живи у свом дому, у здравом и целовитом стању, а грехом-одвајањем од дома, долази у стање лутања, отуђености од дома, од себе самога, од Бога. Овакав приступ је символички приказан у причи о блудном сину. На крају, о греху се говори и као о скретању, што упућује на грех као на напуштање правог пута у животу.

Сви ови описи греха имају за циљ да покажу да је грех неприродно стање за човека, стање до којег је дошло уништавањем, напуштањем, изопачењем и губитком нечег доброг што смо имали, што је првобитно било присутно у животу човека. Управо због тога, у православном предању грех се не посматра као природно и нормално стање. Бити истински човек значи бити праведан, чист, истинољубив и добар. Овакав приступ нас упућује на то, да духовни живот не значи ништа друго до борбу против греха, наш труд и подвиг да целокупно своје биће предамо Богу, Божијој вољи. Циљ људског живота и јесте постићи стање у коме ћемо моћи да не грешимо. Свакако, човек сам по себи, својим природним моћима, то не може. Зато је спасење, пре свега, сарадња Божије благодати, Божијег дара и нашег подвига, наше аскезе и духовне борбе. Превазилажење греха нам је подарено у  делу спасења које је Христос извршио за нас, Он је жртва помирења за грехе наше и грехе целога света (1.Јн 2,2).