Централно место у православној духовности припада самој личности Господа Исуса Христа. Он је вечно постојећа личност Сина Божијег. У времену, Син Божији постаје један од нас људи и рађа се као човек од Дјеве Марије. Главни разлог отеловљења-оваплоћења Сина Божијег, јесте даривање човеку вечног живота који се остварује кроз заједницу са Богом. Свети Атанасије Велики је говорио да је Син Божији постао Син Човечији да би човек постао син Божији по благодати, по дару Божијем. То значи да сједињени са Сином Божијим који је постао један од нас, сви ми људи и целокупна творевина кроз човека,бивамо усиновљени од стране Бога Оца, долазимо у благодатно-синовски однос са Богом Оцем.
По речима светог апостола Павла у Христу „обитава сва пуноћа божанства телесно“ (Кол. 2,9). Ове речи су веома значајне јер указују на то да онај који види и познаје Исуса, види и познаје и самог Бога Оца. Човек који је у заједници са Исусом, ступа у бесмртно и вечно јединство са самим Богом. Свети Јован Богослов наглашава ову истину на много места у свом еванђељу и у својим посланицама, посебно када износи Христове речи упућене једном од његових ученика, апостолу Филипу: „Ко види мене, видео је Оца…Верујте ми да сам ја у Оцу и Отац у мени“ ( Јн. 14,9-11).
Циљ човековог живота је да непрестано пребива у Христу. Када човек истински живи у Христу, по речима светог Јована, он твори вољу Божију и не може да греши: „Знате да се Исус јавио да грехе наше узме и у Њему греха нема. Сваки који у њему пребива не греши, а сваки који греши није га видео и познао…Сваки који је рођен од Бога не чини грех, јер семе Његово остаје у њему и не може грешити, јер је од Бога рођен. По овоме се познају деца Божија и деца ђавоља: Сваки који не твори правду није од Бога, ни онај који не воли брата својега“(1.Јн.3,5-10). Ове дубоке речи апостола љубави нам јасно указују да мера наше посвећености Богу, мера нашег живота без греха, мера наше духовности, јесте делатна љубав према ближњем, према сваком човеку.
Господ Исус Христос је „Пут, Истина и Живот“ (Јн.14,16). Он је тај који нам објављује вољу Божију и Он је тај који остварује спасоносно дело Божије у свету, избављајући нас од робовања смрти, пропадљивости и греху.Суштина духовног живота сваке личности, сваког човека, јесте да у послушности следи Христу, испуњава вољу Божију и на такав делатан начин пројављује љубав ка Богу. Христос је дошао у овај свет да бисмо ми могли да будемо као Он у својим животима, да благодаћу његовом постанемо оно што је он по својој природи, да постанемо деца Божија, синови Божији по дару Божијем. Ово дело усиновљења сваке личности, сваког човека, ступање у благодатни синовски однос са Богом Оцем кроз Сина Божијег, јесте дело Духа Светога.