ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ-О СВЕТУ И ТЕЛУ

ПРАВОСЛАВНА ДУХОВНОСТ 

СВЕТ И ТЕЛО

 

Предање Цркве, изражено у Светом Писму и касније у делима светих отаца Цркве, појам „свет“ употребљава на два, различита начина. На првом месту, овај израз означава целокупност Божије творевине. У том смислу, сходно речима из  књиге Постања, где се каже да је Бог све створио веома добрим, овај свет представља дело Божије доброте и израз Његове љубави. Према речима псалмопојца Давида, небеса казују славу Божију. Свето Писмо нам јасно сведочи да је Бог створио не само сва жива бића, већ и човека као круну целокупне творевине, као биће које је створено по слици и прилици Божијој.

Син Божији долази у овај свет као његов Спаситељ од смрти, пропадљивости и греха. Бог је толико заволео свет, да је Сина свог Јединородног послао у свет, да свако ко верује у њега не погине, већ да има живот вечни (Јн.3,16-17). Са друге стране, свети Јован Богослов, у својој Првој саборној посланици, пише вернима да не треба да воле овај свет, јер све што је у овом свету представља похоту телесну и надменост живљења. Тај и такав свет са његовом похотом пролази, а онај који твори вољу Божију остаје- постоји у вечности (1.Јн. 2,15-17).

Иста оваква двострука употреба израза важи и када говоримо о појму „тело“. На неким местима, израз тело означава део људске природе и указује на пуноћу људског постојања, те се говори и да је Логос-Син Божији постао тело, односно постао човек, један од нас, да би спасио човека и људски род од робовања смрти и греху: „Логос постаде тело и настани се међу нама, пун благодати и истине“ (Јн.1,14). Са друге стране, у посланицама апостола Павла, наићи ћемо на употребу овог израза у негативном смислу, као што је случај и са изразом „свет“, када каже да они који по телу живе, телесно мисле, а који по Духу живе духовно мисле, те да је телесно мудровање непријатељство Богу (Рим.8,5-8). Овде свакако израз тело не означава буквално људско тело које је Бог створио и које је као целокупна Божија творевина нешто што је добро. Свет и човеково тело нису зли по себи, напротив, као дело Божије воље, односно по својој природи, створени су као добри. Оно што јесте зло, то су људска похота, људске страсти, људска везаност за пролазне вредности овога света. Човек не треба да обожава творевину и не треба да се односи према њој на идолопоклонички начин, третирајући је као божанство.Не треба се клањати и служити творевини већ Творцу. У том смислу, када у негативном контексту у Светом Писму и у Предању Цркве видими употребу израза „свет“ и „тело“, то значи да ови изрази тада изражавају наше страсти, нашу погрешну везаност за овај свет, нашу погрешну употребу овог света, који је иначе створен као добар од Бога и као такав ће постојати и у вечности, будући да се свеопште васкрсење мртвих, на крају историје, односи на целокупну творевину, а не само на човека.