Преображење Господње на Тавору

Преображење Христово је један од најважнијих догађаја забележених еванђељима. Пре свог Преображења, Господ Исус Христос се обратио својим ученицима рекавши им да међу њима има и оних који неће окусити смрти док не виде Сина Човечијег где долази у Царству своме (Мт. 16:28). Смисао ових Спаситељевих речи открива се управо у догађају Његовог Преображења. Управо су апостоли Петар, Јаков и Јован, они који су, између осталих апостола, били удостојени да виде Христа преображеног у Његовој божанској светлости и слави. Божанска светлост и слава у којој се Христос показао пред својим ученицима јесте управо светлост и слава будућег Божијег царства. Догађај Преображења Христовог чини присутним сада и овде, у историји и у нашим животима, реалност будућег Царства Божијег. На гори Преображења, поред Господа Исуса Христа, јављају се Мојсије и Илија – представници старозаветног закона и старозаветних пророка. То значи да се у личности Христовој испуњује целокупни Стари Завет – закон и пророци. Господ се открива у Божанској сили и слави тројици од својих апостола – Петру, Јакову и Јовану, као оним ученицима који у свом животу нарочито пројављују веру-Петар, наду-Јаков и љубав-Јован, три основне врлине хришћанског живота које су нам неопходне на нашем путу и подвигу учешћа у слави Царства Божијег. Наравно, јавља се тројици од њих да би и сви остали заједно са њима, били припремљени за предстојеће Христово страдање. Не јавља се свима, да у том искуству не би узео учешћа и онај ученик који ће га издати, Јуда Искариотски. У тропару овог празника певамо: „Преобразио си се на Гори, Христе Боже наш, показавши ученицима Својим славу Своју, колико могаху. Нека засија и нама грешнима светлост Твоја вечна, молитвама Богородице, Светодавче, слава Теби!“ Ове речи нам говоре да се Христос у својој вечној божанској светлости, у светлости Царства Божијег, открива како својим ученицима, тако и свим људима, сходно њиховим могућностима. Виђење Бога, заједница са Богом, јесте питање сарадње – синергије Бога и човека. Бог се открива, човек прима то откривење и ступа у личну заједницу са Богом. Кроз подвижнички живот и љубав према ближњем човек показује колико је заиста отворио своје срце за Господа, за заједницу са Њим, за виђење лица Божијег, за виђење Нестворене божанске светлости са Горе Преображења, за виђење Таворске светлости, будући да је по предању управо Таворска гора, гора на којој се преобразио Христос. Наравно, Божија природа, Божија суштина је изнад сваке моћи људског сазнања. Бог је по својој суштини изнад свега створеног. Међутим, у исто време, Бог је тај који се као Личност открива човеку и ступа у заједницу са њим. Зато је Бог недоступан по својој суштини, али је доступан по својим вечним, божанским енергијама, јављањима у којима Бога упознајемо као Личност и као заједницу Личности – као Свету Тројицу. Управо тако се Бог и открио на Гори Преображења. Преображење Христово је истинско богојављење, теофанија – откривање и јављање Бога као Свете Тројице. Бог Отац се открива у гласу који се чује са неба из облака и који говори: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи, њега слушајте!“ Бог Син се открива преобразивши своју људску природу на такав начин да је кроз њу просијала светлост Његове божанске природе. Божанске енергије које су се пројавиле у божанској светлости која је просијавала из Господа јесу енергије његове вечне, нестворене природе. То је благодат Божија и слава Царства Божијег која је намењена не само светим апостолима, већ и свим људима. Свети оци су кроз векове имали благодатно-мистичка искуства виђења Таворске светлости, виђења лица Божијег и поучавали су верне да је то искуство доступно и свима нама у Светој Литургији, зато што се управо у Светом Причешћу сједињујемо са Христом и изнутра доживљавамо исто оно искуство које су апостоли имали на Таворској гори, чак и присније јединство, будући да су апостоли само спољашњим-физичким очима гледали Нетварну божанску светлост, а ми то искуство доживљавамо читавим својим бићем.