СЛОВО НА ВЕЛИКИ ПЕТАК
ВЕЛИКИ ПЕТАК
Благобразни Јосиф,скинувши са дрвета пречисто Тело твоје, обави Га чистом плаштаницом, и мирисима помазавши, у нови гроб сахрани Га.
Ове речи црквене песме, могли смо управо да чујемо на овој, вечерњој служби Великог Петка, и ове речи нам на најпотпунији начин откривају значај догађаја у коме и ми, сабрани овде,у светоме храму, узимамо богослужбеног учешћа. Наравно, реч је о најдубљој тајни наше вере, о скидању Христа са крсног дрвета и о полагању Његовог пречистог тела у гроб, реч је, дакле, о испуњењу спасоносног страдања Христовог, за живот света и његово спасење.
О каквом догађају уствари говоримо, драга браћо и сестре, најбоље нам откривају јеванђелске речи, које слушамо на богослужењима ових дана. Наиме, једно од тих читања започиње Христовим необичним речима победе: Сада се прослави Син Човечији, које Спаситељ изговара на путу за Гетсимански врт, где ће бити ухваћен и предан на мучење и страдање: Необичност ових Спаситељевих речи је у томе што се у њима слава Божија, не повезује са силом и моћи Божијом, као што то бива у свести обичних људи, већ се слава Божија повезује са предстојећим страдањем Сина Божијег. Страдање дакле, открива славу Божију, односно кроз добровољно страдање и погребење, Христос побеђује наше највеће непријатеље, пропадљивост и смрт. Реч је о таквој тајни Божијег промисла, која нам указује на начин Божијег деловања у свету, на начин Божијег откривања људима, у контексту чињенице да Господ никада не намеће своју љубав и увек поштује слободу човека. Управо зато се у отпусту Страсне седмице и помињу драговољна Христова страдања. Најсавршенији израз те слободе у деловању Сина Божијег у свету јесу оне речи са крста, које слушамо у овим јеванђелским читањима: Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио, Мт.27,46- речи усамљености, богоостављености, речи које изражавају отуђеност и одвојеност човека, људске природе и свеколике твари од Бога. Суштина спасења и јесте у томе, да све ово, што је заправо искуство трагичности сваког људског живота, постаје искуство Личности Сина Божијег и управо зато што Син Божији, као један од нас, пролази кроз то искуство страдања,смрти и богоостављености, зато је спасење и могуће, јер све то човек сам не може да превазиђе, док Христос, остајући веран Богу Оцу, остајући веран свом идентитету Сина Божијег, и то до смрти на крсту, превазилази ове наше највеће непријатеље, јер пропадљивост и смрт нису могли раскинути везу љубави, заједницу љубави, која од вечности постоји између Оца и Сина. Јеврејске вође и старешине су управо зато и разапеле Христа, јер се, како читамо у јеванђељу „градио Сином Божијим“- отуда св.ап.Павле говори у данашњем читању из посланице Коринћаним, да је за Јевреје била саблазан, то што се Он,Исус из Назарета, градио Сином Божијим. Међутим, управо то нам је донело спасење.Наиме, наглашавамо, Христос, остајући веран Богу Оцу, остајући веран томе да је заиста Син Божији, и то веран до смрти на крсту, превазилази ове наше највеће непријатеље, јер пропадљивост и смрт, понављамо, нису могли раскинути везу љубави, заједницу љубави, која од вечности постоји између Оца и Сина.
Зато, поклањајући се страдањима Христовим, помолимо се Њему, Спаситељу света, да нам покаже и своје славно Васкрсење и учини нас учесницима своје победе над смрћу, причасницима Царства Божијег, Царства у коме неће бити муке, туге ни уздисања, већ живота вечног и бесмртног, у коме ће Васкрсли Христос обрисати сузу са сваког неутешног лица и увести нас у славу и бесмртни, вечни живот Свете Тројице. Амин.
свештеник Бобан Димитријевић