СЛОВО НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

ВЕЛИКА СУБОТА

Тајна Христовог страдања и васкрсења, на Велику Суботу (када, по речима св.ап.Петра, Христос силази у Ад,проповеда духовима у тамници- односно мртвима од века и ослобађа их од окова смрти и греха,најављујући тако тајну свеопштег васкрсења мртвих,која ће се десити на крају историје),дакле, ова велика тајна Велике Суботе,   исказује се и песмом, која на литургији Велике Суботе, замењује Херувимску песму: Нека умукне свако тело човечије, и нека стоји са страхом и трепетом и ништа земаљско нека не помишља у себи, јер цар царева и господ господара долази да буде заклан и да даде себе за храну вернима, а испред њега иду хорови анђела са сваким началством и влашћу, многооки херувими и шестокрили серафими, заклањајући лица и кличући песму: алилуја, алилуја, алилуја.

На питање, зашто страдање, патња и смрт у свету, па следствено томе, зашто је и Христос пострадао на крсту, одговор који Црква даје у библијским читањима ове недеље страдања, а посебно у опширним библијским читањима на Велику Суботу,  је следећи:

Бог је створио свет из своје превелике љубави, са циљем да тај свет  постоји вечно. Тај циљ било је могуће остварити кроз заједницу света са Богом.Због тога, Бог ствара човека, као круну стварања, да би кроз човека и сва творевина постојала вечно. Међутим, уместо да принесу свет у заједницу са Богом, наши прародитељи принели су свет себи и трајно су изабрали живот без Бога и мимо Бога. Живот без заједнице са Богом  није могућ, те се пројавила смрт и пропадљивост као реалност нашег људског живота и читаве творевине. У таквим околностима, човек и сва творевина могли су да  превазиђу смрт једино кроз сједињење створеног света са Нествореним  Богом, односно кроз долазак,  очовечење – оваплоћење Сина Божијег. Будући да је човек пао у грех и повео у смрт и пропадљивост сву твар, Син Божији, поставши један од нас, морао је да прође кроз све фазе људског живота, па и кроз саму смрт. Међутим, за разлику од нас људи, када се Христос  као Син Божији суочио са смрћу, Он је смрт победио својим Васкрсењем, јер смрт није могла да прекине вечну, бесмртну заједницу љубави Бога Оца са Његовим Јединородним Сином. Зато, у апостолској проповеди пред јеврејским старешинама слушамо да „овога Исуса кога ви распесте, Бог Отац подиже из мртвих“ (Дап 4,10). Због тога, Христова смрт није Његов крај и коначни догађај, већ је то догађај који се мења, преображава и испуњава Његовим Васкрсењем. Христовом  смрћу и Васкрсењем засијао је живот из гроба и побеђени су највећи непријатељи људског рода-смрт, грех и пропадљивост. О томе сведочи Свети апостол Павле откривајући значај Христовог  Васкрсења за све нас: „Као што у Адаму сви умиру тако ће у Христу сви оживети“ (1.Кор.15,22). Ове речи нам показују да је Христово Васкрсење заправо залог, почетак и најава свеопштег васкрсења мртвих, како људи, тако и свеколике твари, о другом и славном Христовом доласку.

Данас немамо првобитну праксу Литургије на Велику суботу као васкршње крштењске литургије хришћана. Она данас постоји као доживљај сваког верника, као његово лично умирање и васкрсавање са Господом, које се понавља сваке године.

Заиста, Велика субота јесте слика нашег живота. Наиме, сваком од нас предстоји да прође кроз зло, грех и смрт, и то је наше свакодневно искуство, да смрт још увек као да односи победу у нашем животу, односно по речима Светог Јована Богослова да овај свет у злу и греху лежи. Међутим, након што још једном  богослужбено доживимо Страсну седмицу, искуство наше вере нам показује да је свака победа смрти у овом свету привидна и да сама смрт изнутра почиње да се преображава и превазилази васкршњом радошћу, будући да нас и у самој смрти чека и дочекује васкрсли Христос, чија победа над смрћу јесте и залог наше победе над смрћу.

Тако, као што се на крају Велике суботе налази Васкрсење, тако се и на крају свега у свету и свих егзистенцијалних патњи човека налази тајна Васкрсења Христовог, тајна која ће се у потпуности остварити са доласком славе Царства Божијег у догађају свеопштег васкрсења мртвих на крају људске историје.

свештеник др Бобан Димитријевић