ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА КРСТОПОКЛОНЕ НЕДЕЉЕ
Трећа недеља Великог поста
О самоодрицању и ношењу крста
(Мк.8,34-9,1)-зач.37.
- И дозвавши народ са ученицима својим рече им:
Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
- Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој
мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.
- Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
- Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
- Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и
грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца
својега са светим анђелима.
9,1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који
неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.
Свака недеља у Великом посту има свој посебан смисао и значај када је реч о јеванђелским читањима.Тако, у Јеванђељу прве недеље Часног поста слушамо Спаситељеве речи упућене најпре Апостолима, потом кроз историју Цркве и катихуменима – онима који су се припремали за Свето Крштење, а данас и нама: „Заиста, заиста, кажем вам, видећете отворено небо и анђеле Божије како се пењу и силазе на Сина Човечијег.“
Ове речи значе да сви ми који верујемо у Христа и ишчекујемо радост Његовог Васкрсења, треба да знамо да је тај најрадоснији догађај заправо пројава и почетак остварења Царства Божијег у историји. Христово Васкрсење је залог и почетак свеопштег васкрсења људског рода и свеколике творевине на крају историје. Међутим, у Царство Божије се улази једино уз подвиг. Јеванђеље друге недеље Великог поста говори управо о значају напора и жеље кроз слику ближњих који су свог одузетог – непокретног пријатеља, спустили до Христа кроз кров куће у којој је Спаситељ боравио. Ова, трећа недеља Часног поста јесте недеља Крста Господњег. Јеванђелска тема говори о крсту: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и нека замном пође.“
Шта значи узети свој крст и поћи за Спаситељем? Сам Господ нам даје одговор на то питање речима: „Ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.“
То значи да било која вредност у овом пролазном свету не може да подари трајни смисао и вечни значај нашем животу. Међутим, ако свој живот вежемо за Христа, ако Он постане идентитет нашег живота, ако Он постане мерило вредности у нашем пролазном постојању, онда управо у Њему – Васкрслом Христу, Победитељу смрти, и ми можемо да нађемо своје истинско и бесмртно постојање, односно, онда ћемо (кроз Христа) сачувати свој живот. На свакој недељној Литургији, која је оприсутњење Васкрслог Христа и славе Царства Божијег, ми кроз Свето Причешће већ, сада и овде, учествујемо у радости Будућег века – Царства Божијег које нам долази у сили и слави. У том смислу и празник Васкрсења Христовог, за који се сваке године изнова припремамо овим Великим и Часним постом, јесте пројава-предокус славе Царства Божијег у времену, у историји, а све то у ишчекивању оне пуноће радости живота Будућег века, којој се надамо на крају историје.
јереј др Бобан Димитријевић, сабрат храма Светог цара Константина и Јелене