ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА КРСТОПОКЛОНЕ НЕДЕЉЕ

Трећа недеља Великог поста

О самоодрицању и ношењу крста

(Мк.8,34-9,1)-зач.37.

 

  1. И дозвавши народ са ученицима својим рече им:

Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.

  1. Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој

мене ради и јеванђеља онај ће га сачувати.

  1. Јер каква је корист човјеку ако задобије сав свијет а души својој науди?
  2. Или какав ће откуп дати човјек за душу своју?
  3. Јер ко се постиди мене и мојих ријечи у роду овоме прељуботворном и

грјешном, и Син ће се Човјечији постидјети њега кад дође у слави Оца

својега са светим анђелима.

9,1. И рече им: Заиста вам кажем: има неки међу овима што стоје овдје који

неће окусити смрти док не виде Царство Божије да је дошло у сили.

 

Свака недеља у Великом посту има свој посебан смисао и значај када је реч о јеванђелским читањима.Тако, у Јеванђељу прве недеље Часног поста слушамо Спаситељеве речи упућене најпре Апостолима, потом кроз историју Цркве и  катихуменима – онима који су се припремали за Свето Крштење, а данас и нама: „Заиста, заиста, кажем вам, видећете отворено небо и анђеле Божије како се пењу и силазе на Сина Човечијег.“

Ове речи значе да сви ми који верујемо у Христа и ишчекујемо радост Његовог Васкрсења, треба да знамо да је тај најрадоснији догађај заправо пројава и почетак остварења Царства Божијег у историји. Христово Васкрсење је залог и почетак свеопштег васкрсења људског рода и свеколике творевине на крају историје. Међутим, у Царство Божије се улази једино уз подвиг. Јеванђеље друге недеље Великог поста говори управо о значају напора и жеље кроз слику ближњих који су свог одузетог – непокретног пријатеља, спустили до Христа кроз кров куће у којој је Спаситељ боравио. Ова, трећа недеља Часног поста јесте недеља Крста Господњег. Јеванђелска тема говори о крсту: „Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој и нека замном пође.“

Шта значи узети свој крст и поћи за Спаситељем? Сам Господ нам даје одговор на то питање речима: „Ко хоће живот  свој да сачува, изгубиће га, а ко изгуби живот свој мене ради, тај ће га сачувати.“

То значи да било која вредност у овом пролазном свету не може да подари трајни смисао и вечни значај нашем животу. Међутим, ако свој живот вежемо за Христа, ако Он  постане идентитет нашег живота, ако Он постане мерило вредности у нашем пролазном постојању, онда управо у Њему – Васкрслом Христу, Победитељу смрти, и ми можемо да нађемо своје истинско и бесмртно постојање, односно, онда ћемо (кроз Христа) сачувати свој живот. На свакој недељној Литургији, која је оприсутњење Васкрслог Христа и славе Царства Божијег, ми кроз Свето Причешће већ, сада и овде, учествујемо у радости Будућег века – Царства Божијег које нам долази у сили и слави. У том смислу и празник Васкрсења Христовог, за који се сваке године изнова припремамо овим Великим и Часним постом, јесте пројава-предокус славе Царства Божијег у времену, у историји, а све то у ишчекивању оне пуноће радости  живота Будућег века, којој се надамо на крају историје.

јереј др Бобан Димитријевић, сабрат храма Светог цара Константина и Јелене