ТУМАЧЕЊЕ ЈЕВАНЂЕЉА-ОСМА НЕДЕЉА ПО ПЕДЕСЕТНИЦИ
Чудесно умножење хлебова
(Мт.14,14-22)-зач.58.
- И изишавши Исус видје многи народ, и сажали се на њих, и исцијели
болеснике њихове.
- А пред вече приступише му ученици његови говорећи: Овдје је пусто
мјесто, а већ је доцкан; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.
- А Исус им рече: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу.
- А они му рекоше: Немамо овдје до само пет хљебова и двије рибе.
- А он рече: Донесите их мени овамо.
- И заповједи народу да посједају по трави, па узе оних пет хљебова и двије рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима, а ученици народу.
- И једоше сви и наситише се, и накупише комада што претече дванаест
котарица пуних.
- А оних што су јели бјеше људи око пет хиљада, осим жена и дјеце.
- И одмах принуди Исус ученике своје да уђу у лађу и иду прије њега на ону страну док он отпусти народ.
У ову недељу на Светој Литургији слушамо јеванђелски одељак који говори о Исусовом умножавању хлебова и храњењу мноштва људи.
Када је Спаситељ чуо да је Свети Јован Крститељ погубљен, отишао је „лађом у пусто место“, како каже Јеванђеље, да би био сам, односно да би духовно сагледао како погубљење и смрт Светог Јована Крститеља, тако и тајну Свог предстојећег страдања и смрти.
Међутим, мноштво људи је пошло за Њим пешице и како наставља Јеванђеље, Спаситељ се сажалио на њих и исцелио је болеснике њихове. Будући да се ближила ноћ и да су се налазили у пустим крајевима, са западне стране Галилејског језера, Апостоли су предложили Спаситељу да отпусти, односно благослови народ, да могу да иду у околна села и да купе себи храну. Исус одговора својим ученицима да нема потребе за тим и да они дају народу да једе. Апостоли говоре да немају довољно хране, јер имају само пет хлебова и две рибе. Спаситељ тада тражи ученицима да донесу хлебове и рибу и заповеда народу да седне на траву. Потом Он узима пет хлебова и две рибе, погледавши на небо, благослови хлебове и преломивши даде ученицима, а ученици народу. Сви присутни, преко пет хиљада људи су јели и наситили се и чак је претекло дванаест пуних котарица.
У многобројним излечењима која је Христос учинио видели смо да се Он открива као истински извор здравља и исцељења. У неким чудима када је васкрсавао мртве, откривао се као истински Господар живота и смрти. У другим, пак чудима, када је истеривао зле духове из ђавоиманих људи, откривао се као Владар целокупног створеног света, како видљивог, тако и невидљивог. Сада, у овом чуду, када на чудесан начин храни велико мноштво људи, Исус се открива као истински Извор хране за сваког човека. Спаситељ је тај који дарује човеку не само исцељење и победу над смрћу, већ и решење његових економских, материјалних и егзистенцијалних проблема.
То је такође још један знак присуства и доласка Царства Божијег у Христу. Наиме, у Царству Божијем које ће се у пуноћи тек остварити у будућности, неће бити како болести, пропадљивости и смрти, тако ни глади и проблема везаних за материјалну егзистенцију човека. Царство Божије подразумева човекову слободу и веру као поверење у вољу Божију. Због тога, исцељења која је Исус чинио увек су подразумевала синергију, сарадњу Божије благодати и човекове слободе изражене у вери оних којима се дешава исцељење или у вери њихових ближњих. У овом случају, веома је занимљиво да је мноштво људи пошло за Исусом „на пусто место“, односно да су у својој вери и следовању Исусу учинили и велики физички напор-подвиг. На тај начин, показали су да им је заједница са Спаситељем била на првом месту, значајнија чак и од саме хране, као извора свакодневног живота. Чудесно храњење мноштва људи показује да онда када заједницу са Христом, односно, онда када само Царство Божије, ставимо на прво место, као идентитет и извор нашег живота, онда Спаситељ доносећи са Собом и у Себи реалност Царства Божијег, решава и питања наше материјалне егзистенције, односно наше економске проблеме.
Уједно, занимљиво је да ово чудесно умножење хлебова Исус чини благосиљајући хлебове, преламајући их и дајући својим ученицима, а они народу. Исто тако и на Светој Литургији, епископ узноси Свете Дарове и преко свештеника раздаје народу Божијем. Због тога, чудесно умножење хлебова јесте и указивање на Свету Евхаристију као на извор вечног живота. У чудесном умножењу хлебова Исус се открива и као Онај који је извор нашег вечног живота, те је због тога Света Евхаристија управо онај духовни простор, амбијент и атмосфера у којој се остварује тајна нашег спасења.
Зато је од суштинског значаја да у свакодневном хришћанском подвижничком животу, у страху Божијем, вери и љубави приступамо редовно Светом Причешћу, као извору нашег вечног живота и предокушају и залогу будућег Царства Божијег.
јереј др Бобан Димитријевић