ВАСКРШЊА ПОРУКА ВЕРНИМА-СВЕШТЕНСТВО ХРАМА СВ.ЦАРА КОНСТАНТИНА И ЈЕЛЕНЕ

БРАТСТВО ХРАМА  СВЕТОГ  ЦАРА КОНСТАНТИНА И СВЕТЕ ЦАРИЦЕ ЈЕЛЕНЕ ПОЗДРАВЉА СВЕ ВЕРНЕ СВЕРАДОСНИМ ПОЗДРАВОМ:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Кроз овај  задивљујући  усклик  изражава се сва суштина, сва дубина и сав смисао наше хришћанске вере. По речима Светог апостола Павла, ако Христос није устао из мртвих, празна је вера ваша и узалуд је проповед  наша (1.Кор.15,14-15). Међутим, наставља овај Свети ученик Господњи: „Заиста је Христос васкрсао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли“ (1.Кор.15,20).

Бог је створио свет из своје превелике љубави, са циљем да тај свет  постоји вечно. Тај циљ било је могуће остварити кроз заједницу света са Богом. Због тога, Бог ствара човека, као круну стварања, да би кроз човека и сва творевина постојала вечно. Међутим, уместо да принесу свет у заједницу са Богом, наши прародитељи принели су свет себи и трајно су изабрали живот без Бога и мимо Бога. Живот без заједнице са Богом  није могућ, те се пројавила смрт и пропадљивост као реалност нашег људског живота и читаве творевине. У таквим околностима, човек и сва творевина могли су да  превазиђу смрт  једино кроз сједињење створеног света са Нествореним  Богом, односно кроз долазак,  очовечење – оваплоћење Сина Божијег. Будући да је човек пао у грех и повео у смрт и пропадљивост сву твар, Син Божији, поставши један од нас, морао је да прође кроз све фазе људског живота, па и кроз саму смрт. Међутим, за разлику од нас људи, када се Христос  као Син Божији суочио са смрћу, Он је смрт победио својим Васкрсењем, јер смрт није могла да прекине вечну, бесмртну заједницу љубави Бога Оца са Његовим Јединородним Сином. Зато, у апостолској проповеди пред јеврејским старешинама слушамо да „овога Исуса кога ви распесте, Бог Отац подиже из мртвих“ (Дап 4,10). Због тога, Христова смрт није Његов крај и коначни догађај, већ је то догађај који се мења, преображава и испуњава Његовим Васкрсењем. Христовом  смрћу и Васкрсењем засијао је живот из гроба и побеђени су највећи непријатељи људског рода-смрт, грех и пропадљивост. О томе сведочи Свети апостол Павле откривајући значај Христовог  Васкрсења за све нас: „Као што у Адаму сви умиру тако ће у Христу сви оживети“ (1.Кор.15,22). Ове речи нам показују да је Христово Васкрсење заправо залог, почетак и најава свеопштег васкрсења мртвих, како људи, тако и свеколике твари, о другом и славном Христовом доласку.

Догађај Христовог Васкрења  потврђен је  и посведочен  на највећи могући начин за људе. Наиме, сви Свети апостоли, изузев Светог Јована Богослова, који је умро природном смрћу, потврдили су проповед о Васкрсењу Христовом, не само чудесним исцељењима, већ и својим  животима, односно својом мученичком крвљу. Човек увек има избор да изабере Бога и дар вечнога живота у Христу, или да, са друге стране, изабере постојање без Бога, које нужно завршава смрћу, не као нестанком, већ као вечном одвојеношћу од Бога. Наша вера у Васкрслог Христа биће изворно хришћанска, једино ако смо спремни да опростимо сагрешења једни другима и да живимо у активној, делатној љубави према ближњем-видећи у сваком човеку самог Христа, управо  према Његовим  јеванђелским речима-када учинисте једном од ове моје мале браће, односно сиромашних и потребитих људи, мени учинисте (Мт.25,40).

Сједињујући се кроз Свето Причешће са Христом Васкрслим, ми већ сада и овде постајемо учесници вечног божанског живота , уједно очекујући пуноћу радости заједничарења са Богом  у слави будућег Царства Божијег,   које ишчекујемо и којем се надамо-Царства у коме неће бити муке, туге ни уздисања, већ живота вечног и бесмртног, у коме ће Васкрсли Христос обрисати сузу са сваког неутешног лица и увести нас  у славу и бесмртни, вечни живот Свете Тројице.Амин.