ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА- О ХРАБРОСТИ

ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

О ХРАБРОСТИ

Врлину стрпљења, о којој смо писали раније, увек мора да прати врлина храбрости – снаге и посвећености. Само онај ко заиста има храбрости може истински да буде стрпљив у свему. Бити храбар једноставно значи не плашити се. Хришћанска храброст је увек заснована на потпуном  поверењу у Васкрслог Христа- победитеља смрти, који је извор снаге свих верних. Господ Исус Христос често говори о овој врлини и то као о заповести коју даје својим ученицима: „Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам дарује Царство. А кажем вама, пријатељима својим: не бојте се оних који убијају тело и потом не могу ништа више учинити, него ћу вам  казати  кога да се бојите: бојте се онога који, пошто убије, има власт бацити у пакао, да, кажем вам, онога се бојите“ ( Лк.12,32;4-5). На другом месту Спаситељ храбри верне: „У свету ћете имати жалост, али не бојте се , ја сам победио свет“ (Јн.16,33). Такође, свети апостоли су били веома храбри и поучавали су верне да следе њихов пример:„Бдите, стојите у вери, мушки се држите, снажите се“! (1.Кор.16,13). На другом месту, свети апостол Павле поучава верне:“ Јачајте у Господу и у сили моћи његове. Обуците се у свеоружје Божије да бисте се могли одржати“ (Еф.6,10-11). Укрепљујући свог ученика  Тимотеја, апостол Павле говори :“Ти, дакле, чедо моје, јачај у благодати која је у Христу Исусу… ти се дакле злопати као добар војник Исуса Христа“ (2.Тим.2,1-3).

Врлина храбрости се не показује само у прогону и страдању, већ и у стварима свакодневног живота, као и наспрам исмевања и презира. Личност која има храбрости суочава се са свим искушењима живота, силом и благодаћу Христовом. Светитељи су били веома храбри у свом животу и ову врлину су сматрали важном за духовни живот. У том смислу, Свети Исак Сиријац поучава: „ Ако хоћеш да направиш добар почетак у својој духовној активности  најпре се припреми за искушења која ће те снаћи, јер ђаво има навику да са страшним искушењима походи оне које види како отпочињу праведан живот с горућом вером. Стога се припреми да храбро дочекаш искушења која ће те сигурно салетати, па тек онда почни са духовном обуком“. Свети Јован Лествичник у својој Лествици духовног живота поучава:“Ако подвиг добродетељи проводиш на пустим местима, страшљивост ће те много нападати…Пази да тобом не овлада тај потомак таштине и кћер неверја…Страшљивост је детињаста нарав у сујетној души, одсуство вере у очекивању изненадне несреће, опасност на коју се мисли још пре но што је настала, лишење чврстог поуздања у Бога…Охола душа је роб страшљивости, јер се узда у саму себе, она се плаши од сваког шума, од сваке сенке…Сви страшљиви људи су сујетни и често умно растројени. Ко је постао слуга Господњи, боји се само свог господара, а  ко се Господа још не боји, често се плаши и од своје сопствене сенке. Онај ко је стварно савладао страшљивост, заиста је посветио свој живот и душу Богу“.