ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА-О СТРПЉЕЊУ

ВРЛИНЕ ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА

О СТРПЉЕЊУ

Послушност Богу, као једна од основних врлина хришћанског живота, у свему захтева врлину стрпљења. Свети апостол Павле о врлини стрпљења каже да представља плод, дар Духа Светога (Гал.5,22). Господ Исус Христос је у својој смерној послушности Богу Оцу, показао значај стрпљења. Бити стрпљив значи патити и трпети, односно чекати на Господа,  храбро и са надом, током свих невоља и искушења. То значи подносити како себе тако и друге, постепено узрастајући у благодати Божијој кроз свакодневни подвиг држања Његових заповести и извршавања Његове воље.

У време прогона, када  хришћани бивају предани да страдају за Христа, када су омрзнути од свих имена Христовог ради, Господ саветује вернима да трпљењем спасавају своје душе, односно да кроз трпљење задобију живот вечни ( Лк.21,19) . Свети апостол Јаков, Брат Господњи, о  значају стрпљења поучава верне на следећи начин: “Трпите браћо моја, до доласка Господњег. Гле, ратар ишчекује драгоцени плод земље, стрпљиво га чекајући док не прими дажд рани и позни. Будите и ви  стрпљиви, утврдите срца ваша, јер се долазак Господњи приближи. Не жалите се и не јадикујте један на другога…да не будете осуђени; гле, Судија стоји пред вратима. За пример страдања и дуготрпљења узмите пророке који говораху у име Господње. Ето, ми називамо блаженима оне који претрпеше. Трпљење Јова чусте и крај његов од Господа видесте, јер је Господ многомилостив и сажаљив“ (Јк.5,7-11).

Веома је важно да се у духовни живот увек уђе са свешћу о значају врлине стрпљења, будући да је труд и подвиг да се нечији живот ослободи од греха врло тежак и дуг. То значи да плодове духовног живота не треба очекивати одмах, са мало напора и труда, већ духовни живот и спасење треба градити стрпљиво.

Често се дешава да људи који желе да буду стрпљиви заборављају да је ова врлина плод Духа Светога и благодати Божије и да није могуће досегнути стрпљење само снагом сопствене воље и људским промишљањима.

Врлина стрпљења налази се у чврстом, стабилном и постојаном трпљењу  дарованом од Бога . То је снага да се носи сопствени крст- страдање живота, без обзира на све, у спремности  да се твори само воља Божија. Стрпљење је повезано са врлинама  хришћанског живота о којима смо раније писали. У том смислу стрпљење је плод вере, наде, љубави, смерности и послушности. Оно се свакодневно обнавља кроз пост, молитву и богослужбени живот Цркве. Стрпљив  човек се свагда сећа Бога и све у свом  животу сагледава у светлости будућег Цартва Божијег. Стрпљење подразумева и безрезервно поверење у Бога и вољу Божију, без обзира на сва искушења и страдања у животу, сходно речима апостола Павла : „Бог је веран и неће вас пустити да се искушате више него што можете, него ће учинити крај искушењима, да их можете поднети“ (1.Кор.10,13). У том духу и псалмопојац Давид укрепљује верне: „Стави на Господа бреме своје и Он ће те укрепити. Неће дати, до века, праведнику, да посрне“(Пс.55,22).